Crna Gora u NATO, prst u oko Rusiji
Televizija Crne Gore direktno je prenosila sastanak ministara zemalja članica NATO-a, na kome je generalni sekretar te alijanse saopštio odluku da se Crna Gora pozove u članstvo Severnoatlantskog saveza.
Stoltenebreg je pozvao da se skupu pridruže crnogorski šef diplomatije Igor Lukšić i ministarka odbrane Milica Pejanović Đurišić. Osim toga, naveo je i da je ovo veliki dan za NATO i Crnu Goru, ali da proces pridruživanja Crne Gore savezu nije ovim završen, već da ima još posla.
Pročitajte još:
* Rusija: Crnogorci, kad uđete u NATO, prekidamo sve
Podsećamo, nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer saopštio je u utorak da su članice NATO-a postigle konsenzus da se Crna Gora pozove u članstvo te organizacije, premda će formalno u članstvo stupiti za 12 do 18 meseci, i to 17 godina nakon što je zemlju bombardovala Alijansa, dok je bila u sastavu SR Jugoslavije.
Međutim, NATO će napraviti novi veliki korak ka proširenju i dodatno podgrejati tenzije sa Rusijom, pozivom Crnoj Gori da se pridruži, piše londonski "Gardijan".
Opozicija: Ovo je istorijska greška
Crnogorska opozicija veruje da je članstvo u Alijansi bila istorijska greška crnogorske vlade. Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, rekao je da je ulazak Crne Gore u Severnoatlantski savez svrstavanje na pogrešnu stranu.
- Ovom realizacijom politike Vlade Crne Gore i podrškom njihovih saveznika, Crna Gora će biti svrstana kao vojni saveznik na stranu Turske, u sukobu na Bliskom istoku, dok se na drugoj strani nalazi Rusija, naša saveznica. Rusija je država koja je i stvorila Crnu Goru pre 300 godina i zahvaljujući čijoj pomoći je ova zemlja egzistirala kao država, u finansijskom i svakom drugom smislu - kaže Mandić.
Britanski list ističe da je Moskva više puta ocenila da je proširenje Alijanse provokacija, kao i da zapadni zvaničnici veruju da je Kremlj zaslužan za antivladine proteste u Crnoj Gori "kako bi pokušali da skrenu zemlju sa puta ka NATO".
"Ipak, crnogorski parlament je izglasao ulazak u NATO i vlasti u Podgorici su sprovele reforme oružanih snaga i ministarstva odbrane kako bi mogli olakšati pristupanje", navodi "Gardijan".
- Crna Gora je prešla dalek put kako bi se pridružila evroatlantskoj porodici. Slanje pozivnice je istorijska odluka i to će biti signal naše kontinuirane posvećenosti zapadnom Balkanu - rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a.
Narod niko nije pitao
Građani Crne Gore se neće na referendumu izjašnjavati o članstvu u NATO-u, što su pojedine zemlje činile, ali neke (poput Hrvatske) nisu. Ispitivanja javnog mnjenja su godinama varirala, mada su poslednja pokazivala da je blaga većina za članstvo. Naime, za ulazak u NATO referendum nije obavezan, između ostalog i zbog toga što je za izlazak iz Alijanse dovoljna odluka vlade i potvrda u parlamentu. "Gardijan" podseća i da su Slovenija, Hrvatska i Albanija već punopravne članice NATO-a, kao i da Rusija često izražava protivljenje širenju Alijanse, naročito pristupanju članica bivšeg komunističkog bloka.
- Što se tiče širenja NATO-a, na to gledam kao na grešku, čak i na svojevrsnu provokaciju. U pitanju je neodgovorna politika koja podriva napore da se izgradi sistem jednake i ravnopravno podeljene bezbednosti u Evropi, nezavisno od toga da li je zemlja u tom bloku ili nije - rekao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Ambasador SAD pri NATO Daglas Lut je rekao:
- Ovo nije nešto što je pripremano kao poruka za Rusiju. Ovde se uopšte ne radi o Rusiji.
- Dobijanje poziva za članstvo u NATO je veliki dan za našu državu - rekao je crnogorski predsednik Filip Vujanović.
Moskva uvodi sankcije Podgorici?
Potpredsednik ruske Dume Sergej Železnjak rekao je da će ulaskom Crna Gora u NATO, Moskva biti prinuđena da joj uvede ekonomske sankcije. Prema njegovim rečima, Crna Gora bi imala više koristi od vojne neutralnosti, a da vlasti u CG "teraju građane da odbace svoje istorijske veze sa Rusijom i postanu vazal NATO-a".
Murino ne prašta zločin!
Da se Crna Gora približava NATO-u postalo je jasno kada je gensek Jens Stoltenberg putovao u Podgoricu. Bio je to nezgodan trenutak za Norvežanina koji je pokušao da se izvinjava.
- Gubitak svih onih života 1999. godine u NATO bombardovanju SRJ predstavlja tragediju i zaista duboko žalim zbog svega što se desilo. Ovom prilikom izražavam saučešće svim porodicama i svima onima koji su izgubili svoje voljene. Svrha i cilj NATO vazdušne operacije bila je zaštita civila, a u tome smo i uspeli. Učinili smo svaki napor koji je bio moguć kako bismo sprečili gubitak nevinih života civila. Nažalost, u konkretnom slučaju (u Murinu, prim. aut.) nismo mogli da izbegnemo stradanje civila - kazao je tada Stoltenberg.
Porodice žrtava nisu utešene. Stoltenbergu je u junu iz Murina poručeno da niti prihvataju saučešće, niti će ikada zaboraviti i oprostiti zločin u kome je stradalo šestoro njihovih sugrađana, od kojih su troje bila nejaka deca!
Profesor dr Marko Knežević, stric Miroslava Kneževića (13) koji je ubijen NATO bombom na murinskom mostu 1999. godine, kaže da ga ne zanima šta je Stoltenberg rekao.
- NATO se, kao i aktuelna crnogorska vlast, trudi na svaki način da se ovaj zločin zataška, ali im je sve uzalud jer Murino niti želi, niti može da zaboravi i oprosti taj jezivi zločin - rekao je dr Marko Knežević.