Visok napon protesta u Prištini
Spahiu podseća da nezadovoljstvo vladom u Prištini koji predvodi Isa Mustafa potiče još iz perida njenog formiranja, a da su opoziciji dodatni motiv dali sporazumi o demarkaciji granica sa Podgoricom i dogovor o Zajednici srpskih opština sa Beogradom.
- Prvo, oni koji predstavljaju vladu na Kosovu, brojčano u Parlamentu izgledaju kao većina, ali u stvari su manjina. Deo rukovodstva LDK Ibrahima Rugove prevario je svoje članstvo kada je ušao u koaliciju sa PDK Hašima Tačija. Isa Mustafa je oformio tu vladu, nominalno vodi Kosovo, ali nema nikakvu vlast i ništa se nije promenilo. Zato opozicija želi da ih sruši, a sada su kao povod za proteste iskoristili dogovore o demarkaciji granica sa Crnom Gorom (kojim su promenjene granice pod kojima je zvanična Podgorica priznala Kosovo) i Asocijacija srpskih opština. Opozicija misli da je Priština ustupila Beogradu više od onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom - kaže Spahiu.
Međutim, bez obzira na ishod protesta, politički analitičar, ne veruje da će aktuelna vlast u Prištini izgurati do kraja mandata.
- Pitanje je da li će ova vlast opstati i dok ne krenu optužnice pred Specijalnim sudom za ratne zločine, koje se očekuju početkom iduće godine. Rad tog suda će mnogo orijentisati politički život na Kosovu, i zato je teško verovati da će ova vlast izgurati do kraja - zaključuje Spahiu.