Srbija u obruču nuklearki
Prema šturim informacijama koje dolaze do javnosti delegacija iz Mađarske, tim povodom je 5. i 6. ovog meseca boravila u Beogradu, predstavila planove o gradnji i odgovarala na strahove naših stručnjaka. Države koje nameravaju da grade nuklearke morale bi da dobiju i odobrenje zemalja u regionu, tvrde stručnjaci, ali srpska vlast izgleda ne misli tako.
- Srbija ne može da utiče na nameru Mađarske da zameni postojeća dva bloka na nuklearnoj elektrani jer je to stvar energetske politike države i EU, ali koristi mogućnost učešća u javnoj raspravi o urađenoj Studiji o proceni uticaja projekta na životnu sredinu - izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković i istakla da je poziv za raspravu poslat na 41 adresu.
Ona je demantovala informacije da se radi o izgradnji nove nuklearne elektrane u Mađarskoj, navodeći da ona tamo postoji već 40 godina i da se radi o zameni postojećih blokova novim koja bi trebalo da budu sprovedena u periodu od 2032. do 2037. godine.
Obavešteni su Srpska akademija nauka i umetnosti, univerziteti i fakulteti koji se bave ovom problematikom, nevladine organizacije, nadležna ministarstva, a poseban dopis upućen je poslanicima, skupštinskom Odboru za zaštitu životne sredine. Srpski stručnjaci pratili su proteklih godina rad mađarske nuklearke Pakš i nisu našli neko povećanje radioaktivnosti, zbog eventualnih ispuštanja u vodu. Izgradnjom dodatna dva bloka, Srbija neće biti ugroženija nego što je do sada bila.
Opomena Fukušime i Černobilja
Najčešći uzroci nuklearnih katastrofa su pucanja sistema za hlađenje nuklearke, što po pravilu izaziva eksploziju. Takve eksplozije reflektuju se visokom radijacijom stotinama kilometara unaokolo.
O tome najbolje svedoče nesreće u Černobilju u Sovjetskom Savezu 1986. kada je radijacija detektovana čak na Novom Zelandu. Strašna nesreća se dogodila i 2011. u Fukušimi u Japanu. Posledice ni do danas nisu sasvim sanirane, a radijacija je morem, zbog izlivanja nuklearnog goriva, stigla do obala Afrike.
- U pitanju je ista snaga, ali nova tehnologija, pa se možemo nadati da će Pakš biti bezbednija nego ranije - izjavio je profesor Ištvan Bikit sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
O tome šta se zbiva u Mađarskoj je obavešteno 30 zemalja, uključujući i Srbiju. Profesor Ištvan Bikit nije učestvovao u raspravi.
- Mislim da bi građani u svakom slučaju trebalo da budu obavešteni o svemu, ali vlast se, kako kaže, često plaši kritičkih primedbi, pa nerado o tome diskutuje - ističe profesor Bikit.
Mađarska nije jedini problem za Srbiju, kad je reč o nuklearkama. Naša zemlja je okružena sa 10 takvih elektrana u radijusu od 600 kilometara. Iako nije bilo ozbiljnijeg incidenta, stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju velike katastrofe radijacija do Srbije stigla za jedan sat, a ta potencijalna opasnost vreba iz Mađarske, Bugarske, Rumunije i Slovenije.
Trajna zabrana
Moratorijum na odlučivanje i gradnju nuklearne elektrane u Srbiji istekao je ove godine, ali se, pre svega zbog velike cene takvih projekata, u Srbiji još ne razmišlja o gradnji nuklearke.
- Na godišnjicu katastrofe u Černobilju, ove godine smo uputili zahtev za produženje dvadesetpetogodišnjeg moratorijuma, odnosno predlog za usvajanje novog zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Republici Srbiji - kaže Ivan Karić, iz partije Zeleni Srbije.
- Iz Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije smo dobili tumačenje u kojem se kaže da je postojeće rešenje, kojim se zabranjuje upotreba nuklearne energije u Srbiji, i dalje na snazi. Zato prestaje da važi moratorijum i zabrana je trajna.
Srbija je u pravoj "nuklearnoj šumi", jer gotovo svi susedi imaju svoje reaktore. Mađarska ima dva pogona u Pakšu, na Dunavu, dok Hrvatska i Slovenija imaju zajedničku pograničnu nuklearku u Krškom. Rumunija ima elektranu kod Černe Vode na Dunavu i planira stranim kapitalom, da izgradi još jednu, u centralnom delu zemlje. Slovačka je zatvorila oba pogona zastarele ruske tehnologije. Države su u obavezi da dobiju odobrenje od zemalja u regionu, kada žele da grade novi ili prošire postojeći nuklearni pogon - kažu u Udruženju za energetiku u Privredne komore Srbije.
- Kako se Mađari na Dunavu šire, prošle godine su za to tražili dozvolu Srbije. Našoj zemlji zapravo najveća opasnost preti iz Bugarske, koja je morala da ugasi četiri od šest blokova u Kozloduju - navode stručnjaci.
Resursi na izmaku
Nuklearka Pakš se nalazi na pet kilometara od istoimenog grada u centralnoj Mađarskoj, na reci Dunav, a tamo se proizvodi 40 odsto električne energije našeg suseda. Izgradnja je počela 1967, a u pogon je puštena 1982. godine. Resursima postojećih reaktora rok važnosti ističe 2032. godine i vlada u Budimpešti je 2009. odlučila da je modernizuje, a posao gradnje reaktora Pakš 2 dobila je Rusija.