I Beograd stavlja rampu migrantima?
Ograničenje kretanja je, kako je upozorio izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, loša mera. On smatra da migrantska situacija preti Srbiji jer bi na nju mogao da se svali veliki teret ovog međunarodnog problema.
- Ne mogu zemlje na balkanskoj ruti da krše međunarodne konvencije o statusu izbeglica i biraju ko će da prođe. Takva odluka bi mogla da nas skupo košta, jer ako Grčka ne uradi ništa i izbeglice nastave da prolaze kroz Makedoniju, Srbija neće moći da ih zaustavi. Ako Hrvatska počne organizovano da ih vraća, naći ćemo se u očajnom položaju tampon zone - ukazuje Đurović za "Vesti". On ističe i da ukoliko Beograd ne bude primao ekonomske migrante, može lako da se desi da oni ulaze stihijski, ilegalno i uz pomoć krijumčara.
EU pere ruke
Radoš Đurović kritikuje EU što je sve prepustila najsiromašnijim i najslabijim zemljama na Balkanu.
- Može se desiti da teret počnu da prevaljuju jedna drugoj države u našem regionu, što bi izazvalo i tenzije među njima. Za to vreme EU se bavi kvotama o primanju izbeglih, umesto da to radi u procentima, jer nije problem da među pola milijarde stanovnika EU rasporedi pola miliona izbeglih koji su do sada pristigli u Evropu - kaže Đurović.
- Moramo da zaštitimo svoju zemlju - rekao je ministar za rad Aleksandar Vulin i podsetio da Srbija nije zemlja u koju migranti dolaze da ostanu, već kroz nju samo prolaze.
Pročitajte još:
* Pao dogovor: Srbija i Hrvatska rešile pitanje tranzita izbeglica
* Stefanović: Srbija oaza mira i stabilnosti
Ministar policije Nebojša Stefanović nije krio da postoji urađen plan u slučaju da ostale zemlje zatvore granice, jer kako je kazao, Srbija neće dozvoliti da se migranti zadržavaju i da država postane kolateralna šteta.
Makedonija postavila žičanu ogradu
Od prvog izbegličkog kampa na makedonsko-grčkoj granici pa do karaule Bogorodica postavljena je žičana ograda duga 1,5 kilometara. Ograda će biti postavljena i sa druge strane autoputa. U međuvremenu je i Makedonija počela da vrši selekciju izbeglica i dozvoljava prolaz samo Sirijcima, Iračanima i Avganistancima, a migrante iz drugih zemalja vraća.