Iza kulisa Arapskog proleća (3): Olandova večera za svrgavanje Asada
Na dan 23. oktobra, Džon Keri i Sergej Lavrov sedaju za sto u Ženevi. Pored američko - ruskog dvojca, za stolom su još i šefovi diplomatije Saudijske Arabije i Turske. O ovom sastanku, francuski politolog Tijeri Mejsen kaže, oslanjajući se na insajdere u francuskoj vladi, da je Lavrov "šapatom" pripretio dvojici regionalnih ministara da će "izvisiti" ukoliko očekuju bilo kakvu pomoć Amerike u ovoj aferi.
Na ovoj tački igre Turska je, navodno, najednom uplašena da je na horizontu finalni američko - ruski dogovor i to na štetu regionalnih interesa Rijada i Ankare.
Istovremeno, francuski predsednik Fransoa Oland odlučuje da se aktivira, pa saziva - ne diplomatski samit, nego "radnu večeru" u Parizu, na kojoj se, naravno, služe skupocena francuska vina, a gosti za stolom su, Nemačka, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Italija, Britanija, Jordan, Katar i Turska.
Na tom sastanku je "evocirana" (umesto"odlučivana") sudbina Sirije. Egiptu, iako neizbežnom regionalnom faktoru, poziv iz Pariza nije uručen. S razlogom jer se nova vlast u Kairu solidarisala sa Damaskom, pa bi - smatralo se u Parizu - Egipat samo remetio lagodni mir anti-Asadovog društva.
U jednom komentaru centralnog egipatskog dnevnika "Al Ahram", stoji međutim i ova opaska: "Fakat da je Francuska bila primorana da na sastanak pozove SAD, zagadio je atmosferu sastanka", pa stoga, po ovom listu, posle sastanka nije ni objavljen završni kominike.
Stanje u Siriji se, u međuvremenu, znatno komplikovalo (uz rusku direktnu vazdušnu intervenciju na džihadističke ciljeve Asadovih protivnika), pa konačno pada dogovor Moskva - Vašington (30. oktobar) da se sazove prošireni sastanak učesnika koji bi bili od koristi za rešenje. Učesnici - svi sa prethodna dva sastanka - plus Egipat, Kina, Irak, Iran, Liban, Oman, Evropska unija i UN.
Asad preživeo
U tački 8 dogovorenog teksta pominje se ruski zahtev - "politički proces", dok je istovremeno izostavljeno američko insistiranje na "procesu tranzicije", što bi, opet, prevedeno na jasan jezik, zapravo značilo na kraju procesa - odlazak Asada.
Većina medija iz zapadnog "mejnstrima" naveliko je oglašavala ulazak Irana u igru (ranije je bio isključen iz svih dogovora), ali gotovo da nije pomenut povratak Egipta koji je ranije bio isključivan iz kombinacija zahvaljujući najvećim delom protivljenju Francuske. Od učesnika se tražilo da na kraju svi stave potpis na završni kominike. To su - nota bene - učinili samo Rusija i Iran. Odsustvo ostalih potpisa tumači se faktom da je na sastanku faktički poražen projekat američkih jastrebova.