Nije vreme za novi Memorandum

- Ne mislim da je politička situacija takva kao što je bila u vreme kada je 1986. godine nastao Memorandum. To je istorijski period kada je SANU slutila raspad Jugoslavije, a Srbija je zbog Ustava iz 1974. godine dovedena u veoma tešku situaciju. To je bilo vreme kada se država raspadala, a Komunistička partija kao jedina, a vladajuća stranka nije vodila računa o srpskim nacionalnim i državnim interesima. U takvoj situaciji se oglasila Akademija svojim Memorandumom - kaže Krestić.

On je objasnio da, ma koliko se činilo da je i ovaj, aktuelni trenutak, "istorijski", ipak nije tako.

- Možemo biti nezadovoljni politikom koja je u zemlji, ali postoji organizovana vlast, postoje srpske institucije koje funkcionišu i mislim da u ovom trenutku, kada imamo
višepartijski sistem, nije u redu da se Akademija podmeće i učini ono što je učinila tri decenije ranije. Koliko je tada bilo neophodno da se Akademija oglasi, toliko mislim da sada nije vreme - naglašava Krestić.

Sagovornik "Vesti" dodaje da su mnogi i tada, kao što je i danas slučaj, smatrali da je Memorandum zapravo srpski Nacionalni program.

- Memorandum to nikada nije bio. Nijedan nacionalni program se ne radi tako javno kao što smo mi radili Memorandum. Podsetiću da je odluka o pisanju tog dokumenta doneta na Skupštini SANU. Nacionalni program je dokument koji se ne piše javno, već se radi u strogoj tajnosti, pa i kada se napiše, on se poverava samo najužem krugu državnika. To nije program koji treba reklamirati. E sada, postavlja se i pitanje da li bi SANU mogla da napiše nacionalni program Srbije. Nisam siguran i mislim da Akademija u ovom trenutku niti ima razloga da se angažuje u tom poslu na način kako je to bilo u vreme Memoranduma, niti će da se prihvata da to radi - smatra Krestić.

U javnosti se stišala bura oko istupa predsednika SANU Vladimira Kostića po pitanju Kosova i Metohije. Krestić naglašava da akademici imaju prava na lični stav, ali je pitanje da li je predsednik Akademije trebalo da istupi na način na koji je to učinio.

- Ne moramo se saglasiti s takvim stavom, ali ne moramo odmah da budemo rigorozni i da tražimo da zbog toga neko strada. Ako je namera dobra, onda je treba prihvatiti kao takvu, a ne odmah "seći glave". Ne znači da zbog takve izjave treba da sumnjam da je predsednik Akademije protiv interesa srpskog naroda i da je spreman tako olako da žrtvuje jedan deo srpske teritorije - zaključuje akademik Krestić.