Kaljanje evropskog ugleda u režiji Mekela, Tompsona i Sofoa
Da li je Zvezda toliko slabija od rivala u Evroligi? Ovo je pitanje koje svaki navijač crveno-belih postavlja posle sumornih izdanja miljenika. I obično nađe opravdanje u nešto lošijoj formi, brojnim povredama...
Zvezdaši su sezonu u Evroligi počeli promenljivo. Posle ubedljive pobede nad Strazburom, usledili su teški, preteški porazi u Madridu i Moskvi. Više od neuspeha, oči "peku"
problematični, "malokrvni", pristupi mečevima, kao i ogromna razlika kojom su rivali slavili. Kaljanje teško izgrađenog evropskog ugleda se podrazumeva.
Zvezda nema tim, nema igru i vrtoglavo srlja u provaliju!
Boban Marjanović, Markus Vilijams, Nikola Kalinić, Čarls Dženkins i Jaka Blažič otišli su letos posle osvajanja Kupa Radivoja Koraća, prvenstva Srbije i ABA lige i nesvesno ostavili klub novajlijama na nemilost.
Od oreola "ekstra pojačanja" Sofoklis Skorcanitis nije pokazao ništa. Potpuni promašaj. Od bačenog novca na Grka mnogo skuplje je protraćeno vreme. Plejmejker Gal Mekel uprkos solidnim brojkama u ABA ligi, nije kalibar Vilijamsa. Slabije razmišlja pod pritiskom, a u šutu spolja je miljama daleko od lucidnog Amerikanca. Rajan Tompson promašuje otvorene šuteve, a najavljen je kao ozbiljan trojkaš. Mršavo, tanko, neubedljivo. Premalo za igrače projektovane za lidere.
Kvinsi Miler i Vladimir Štimac, poslednje akvizicije crveno-belih, još nisu naučili kretnje i akcije. Kod NBA pojačanja je to sve uočljivije... Mada, primetan je prostor za napredak.
Markus Vilijams se vraća u Beograd, pošto nije imao klub usled zabrane FIBA zbog korišćenja marihuane. Od 1. decembra biće spreman da pomogne četi Dejana Radonjića, a pomoć kao da nikad nije bila potrebnija. Mozak se traži. Igrač koji preuzima odgovornost, pogađa kada treba, a ne kada se gubi 40 razlike...
Sve ima svoj kraj, a čini se da je došao i greškama koje su se množile. Što je mnogo - mnogo je!