Papi bliža Srbija nego Hrvatska
- Katolička crkva u Hrvatskoj i nije potpuno po aršinima Svete stolice. Za Vatikan ona je isuviše nacionalna i okrenuta državi. Otuda papski nuncije u Hrvatskoj sređuje stanje u tamošnjoj crkvi, a neki od poteza dirigovanih iz Vatikana su i smene nekoliko biskupa koji su bili desna struja u Crkvi - objašnjava za “Blic” jedan od vladika SPC zadužen za odnose i dijalog sa Vatikanom koji nije želeo da bude imenovan.
S druge strane, vladika veruje da Vatikan ima interes da popravi odnose sa srpskom i ostalim pravoslavnim crkvama.
- Jedan od ključnih razloga je ugroženost hrišćanskog sveta od radikalnog islama. Odnos pravoslavnog sveta sa Vatikanom je zaista uzlazan i sadržajno sve kvalitetniji - kaže vladika.
On dodaje da je činjenica da su odnosi s Vatikanom dobri kada je reč i o Crkvi i o državi, a to se najbolje ogleda u nepriznavanju Kosova, ali i u slučaju kanonizacije Stepinca.
Pročitajte još:
* "Papa ne želi da Stepinac svađa hrišćane"
* Nova ofanziva na Srbiju da prizna Kosovo: Pritisak vrše Nemci, Britanci i Hrvati!
- I sada imamo razumevanje Vatikana za naš stav da Kosovo ne treba da bude primljeno u Unesko. Nažalost, Vatikan u ovom slučaju nema pravo glasa jer je pridruženi član - kaže Dačić.
Šef diplomatije navodi da država ima odnose sa Svetom stolicom na političkom planu, ne kao sa verskim poglavarima, već kao sa državnicima.
- Dva su razloga za razumevanje i podržavanje stava Srbije kada je reč o Kosovu. Prvi je da Vatikan poštuje međunarodno pravo, a drugi je položaj hrišćanske, odnosno Srpske pravoslavne crkve na tom prostoru. Mi visoko cenimo ulogu Vatikana u svetu i zahvalni smo na principijelnom stavu o Kosovu - kaže Dačić.
On podseća da je ministar spoljnih poslova Vatikana bio u poseti Srbiji i da je sa Svetom stolicom potpisan sporazum o obrazovanju, kao i sporazum Vatikanske biblioteke sa Narodnom bibliotekom Srbije.
- Država želi da odnose sa Vatikanom i dalje razvija - poručuje Dačić.
- Kada je reč o Stepincu, osim SPC u Vatikanu su se založili i vaseljenski, jerusalimski i ruski patrijarsi. SPC je poslala dosad dva pisma. Jedno 2011. godine, ali ono nije ni stiglo do tadašnjeg pape Benedikta. Naše prošlogodišnje pismo sadašnji papa Franja je primio i uvažio - ističe vladika.
Vladika objašnjava da je status Stepinca postavljen kao pitanje između pravoslavlja i Vatikana, a ne između Srba i Hrvata.
- I tu je već jedna od pogrešnih postavki u Hrvatskoj. Oni svoj problem ne vide na način na koji ga vidi Sveta stolica. Pitanje kanonizacije Stepinca povezano je s pitanjem kanonizacije pape u vreme Drugog svetskog rata, Pija 12. Njegova odgovornost je ono što je krucijalno, a Stepinac je, grubo rečeno, samo šraf tadašnje mašinerije. A kanonizaciji pape Pija 12 protive se Jevreji i oni od toga neće odustati - kaže vladika SPC.