Sprečite ubijanje Srba u Hagu!
Njegov pravni savetnik, Marko Sladojević, tim povodom, ocenjuje za "Vesti" da je Karadžić uputio ovaj zahtev u želji da se ove organizacije mnogo ozbiljnije pozabave zdravljem utamničenih ljudi.
- Činjenica da je toliko smrtnih slučajeva, ali i toliki broj malignih oboljenja govori da je problem veoma ozbiljan i da mu tako i treba prići. Dr Karadžić je više puta do sada pokretao pitanje zdravstvenog stanja i sebe i drugih optuženika i zbog toga što se u Pritvorskoj jedinici nedovoljno čini da bi se neka bolest sprečila, već se reaguje uglavnom kada do nje dođe, pa nekada i kada je kasno da se bilo šta preduzme - naglašava Sladojević.
General Miletić oslepeo
Spisak obolelih u Hagu nema kraja. Lider radikala Vojislav Šešelj i bivši predsednik RSK Goran Hadžić nedavno su pušteni zato što su oboleli od raka. U Hagu je oboleo i general Radivoje Miletić. On ima težak oblik leukemije i dijabetesa zbog čega je skoro oslepeo. Teško su bolesni i generali Vladimir Lazerević i Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik DB Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović, kao i Sreten Lukić je bukvalno i prebačen u Haški tribunal iz bolesničke postelje Kliničkog centra Srbije. Ovom spisku treba dodati i komandanta Vojske RS, generala Ratka Mladića koji je u Hag stigao posle tri moždana udara.
Karadžić, koji je i sam u avgustu bio hitno operisan, svoj zahtev je potkrepio činjenicom da je od 2008. godine, od kada je u Hagu, otkriveno čak 11 slučajeva karcinoma, a još osam pritvorenika je teško bolesno.
Sagovornici "Vesti", nekadašnji haški optuženici koji su u međuvremenu izdržali zatvorske kazne ili oslobođeni, slažu se sa ovim zahtevom. Nekadašnji predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, koji je osuđen na 20 godina, a pušten nakon odležane dve trećine kazne, ocenjuje da ovaj Karadžićev zahtev samo govori o ozbiljnosti problema. Međutim, za Krajišnika, ključ rešenja leži u većoj posvećenosti Vlada Srbije i Republike Srpske.
- Nažalost, obe vlade nisu položile ispit kada je reč o brizi za svoje državljane, jer suština Haga je u tri negacije sa kojom se susreće svaki od optuženika: nemoć, nepravda i neizvesnost. Zbog ovih faktora je veliki broj ljudi završio svoj život ili u Hagu ili odmah po izlasku - ističe Krajišnik i dodaje da je najtragičnije što briga države za svoje državljane prestaje čim im se izrekne pravosnažna presuda.
- Ja sam tri i po godine proveo u Engleskoj i za to vreme je bilo para da me porodica obiđe ukupno dva puta, a da ne govorim o problemu telefoniranja. Apelujem na Vlade Srbije i RS da se njihova briga ne završava samo sa Haškim tribunalom.
Pomoć stiže, ali kasni
- Ne želim da pričam za druge, ali u mom slučaju, svaki put kada bih tražio neku lekarsku pomoć, ja bih je i dobio. Možda ne odmah, ali sam je dobijao. E sad da li su me vodili kod pravih lekara ili ne, to je već drugo pitanje koje u krajnjem slučaju ne mogu da komentarišem zato što nisam lekar. Ipak, imao sam sreće što sam pre svake prepisane terapije najpre konsultovao svoju kćerku koja je lekar - kaže Šljivančanin.
Za nekadašnjeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića koji se nedavno vratio u Srbiju osnovni uzrok katastrofalnog zdravstvenog "biltena" haških optuženika leži u konstantnom stresu.
- Duboko sam potresen situacijom u Haškom tribunalu, zato što sam i sam, više godina, gledao kako se ljudski životi gase. Nisam lekar, ali je moje mišljenje da je to posledica produženog, dugog stresa koji velikim delom proizilazi iz haških procedura i iz tog nemerljivog vremena trajanja tih postupaka. Međutim, verujem da ništa manje važan nije činjenica da je dužina pritvora zapravo drugo ime za kaznu "zatvor u progonstvu" - ističe Šainović i dodaje da je nezahvalno prognozirati da li će i na koji način UN i Svetska zdravstvena organizacija odgovoriti na Karadžićev zahtev, ali da bi Srbija mogla da obnovi zahtev da se kazne izdržavaju u našoj zemlji.
Dug spisak žrtava
Dug je spisak onih koji su preminuli u Hagu ili neposredno po izlasku iz zatvora. Poslednji slučaj je smrt generala Mileta Mrkšića kome je sa zakašnjenjem, u zatvoru u Portugalu, ustanovljen rak pluća. Slobodan Milošević je 2006. preminuo od srčanog udara, a generali Vojske RS Đorđe Đukić, Momir Talić i Milan Gvero su preminuli ubrzo pošto su pušteni na privremenu slobodu.
Ovom spisku treba pridodati i bivšeg gradonačelnika Vukovara Slavka Dokmanovića i predsednika RSK Milana Babića, koji su se ubili u svojim ćelijama.
Pukovnik Veselin Šljivančanin, prvobitno je osuđen na pet, pa na 17 godina zatvora, da bi tek na kraju, u procesu Revizije, bio pušten na slobodu, kaže da je u Hagu dobio visok pritisak kada mu je izrečeno 17 godina robije bez i jednog dokaza.
- Čovek tamo mora da bude i fizički i psihički jak da bi sve izdržao, a posebno sam tok procesa. Ja sam uspevao da se izborim sa stresom tako što sam verovao da će pravda kad-tad pobediti. Umesto da kukam nad svojom sudbinom branio sam se od te stvarnosti čitajući mudre reči vladike Velimirovića: "Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i mudrost da ih razlikujem" - priznaje Šljivančanin.
