Brisel na mukama (2): U svetu ima 120 miliona raseljenih
Većina zemalja Evropske unije pokazuje u nastaloj krizi (sa izvesnim izuzetkom Nemačke), da nisu ni spremne, ni dužne prema onima koji očajnički pokušavaju da nađu socijalni i građanski mir u Evropi.
Brojevi s kojima trenutno operišu Ujedinjene nacije govore da u ovom trenutku na svetu ima 120 miliona (!) raseljenih stanovnika. Od toga, dvadeset miliona ljudi živi u uslovima i pod režimima koji se smatraju "ugnjetačkim".
U trenutku kada se, na primer, jedna Britanija susreće sa desetinama hiljada imigranata koji su već uspeli da bez identifikacionih papira i bez sredstava za život, ilegalno uđu na Ostrvo (kroz bodljikavu žicu na zapadnoj obali Lamanša), odnos Brisela prema talasu imigracije izazvao je neraspoloženje većine Britanaca. Ono se, kako se kriza razvija, već transformiše mestimično u otvoreno neprijateljstvo (s izuzetkom humanih i dobrotvornih gestova pojedinih Britanaca).
Koreni
Najveći razlog za talase emigranata iz Afrike, Centralne Azije, sa Bliskog istoka... leži u tamošnjim haotičnim uslovima - ekonomskoj krizi, internim(oružanim) sukobima, korupciji, verskom ekstremizmu, siromaštvu...
Za većinski deo populacije, koji je, uostalom, karakterističan i za druge zemlje Unije, od Mađarske i Austrije do Italije ili Grčke, masovni dolazak imigranata različitih profila, među njima i potencijalnih islamističkih terorista, predstavlja recept za dalje ruiniranje same Evropske unije, pa je prema tome, opasnost koju Brisel želi da spreči svim sredstvima.
Suština antiimigrantskog raspoloženja takođe je u strahu zapadnih demokratija da emigrantska kriza preti da uveze probleme islamskog sveta na evropsko kopno, čije posledice Evropska unija neće moći da potpuno izbegne i neutrališe. Islamski terorizam je ovde naslov priče.
Lio Mekinstri, u londonskom "Dejli ekspresu" skreće tako pažnju (u broju od 3. septembra) da je Evropska unija bila "jedan eksperiment u ljudskoj istoriji, vredan najvećeg žaljenja" (!). Tačno ili, ipak, malo previše, istina je da je EU kolosalno omanula u tekućoj krizi emigranata. Samo mali broj poznavalaca prilika u Uniji ne bi, takođe, potpisao raširenu ocenu na Temzi - kako to notira i "Ekspres" - da je entuzijazam EU zbog ukidanja nacionalnih granica u Zajednici bio (kao što se upravo pokazuje) "mizeran promašaj koliko i ukidanje nacionalnih moneta".
Dosadašnja praksa EU daje mu za pravo.