Evropa pred cepanjem
Umesto raspada EU po šemi bivše Jugoslavije, sve je verovatnije stvaranje EU u dva kruga. U prvi krug ušlo bi 19 država evrozone koje imaju zajedničku monetu, koje bi lakše funkcionisale zbog manjeg broja članica od sadašnje Unije i lakše donosile odluke. Ostatak od devet država uglavnom Istočne Evrope predstavljao bi drugi krug.
Ne slučajno, komesar EU za ekonomiju Pjer Moskovisi rekao je ovih dana da on podržava ideju posebnog parlamenta evrozone.
Predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Elmar Brok, inače blizak kancelarki Angeli Merkel, nagovestio je prošle nedelje ubrzavanje reformi u unutrašnjoj arhitekturi EU, rekavši da će hitno pokrenuti inicijativu za promenu načina donošenja odluka u EU. "Umesto jednoglasno, odluke bi trebalo donositi većinskom podrškom", rekao je on da bi isto to zatim ponovio i šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel.
Pitanja bez odgovora
Ostaje još mnogo pitanja. Da li je kasno da novčana pomoć zaustavi okean izbeglica koji je krenuo ka Zapadu tako što će EU novčano pomoći Tursku, Jordan i Liban, gde već živi više od četiri miliona izbeglih Sirijaca? Zašto EU nije ovo ranije učinila i predvidela? Konačno, kako ćete sprečiti Sirijca koji je transportovan u Poljsku - da posle pređe u Nemačku? Jedino zatvaranjem šengenskih granica.
Posle krize sa Grčkom koja još nije završena, izbeglička kriza dovela je Evropsku uniju pred svršen čin. Rešenje koje bi danas na samitu u Briselu trebalo da usvoje šefovi država i vlada EU, deluje više kao teorija nego nešto što će moći da se sprovede u praksi.
Istočnoevropske države EU (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska) već mesecima odbijaju da prihvate sistem prihvata izbeglica po obavezujućim kvotama koje predlažu Evropska komisija i zapadnoevropske države.
Evropska komisija je zato uoči današnjeg samita EU u Briselu morala da odustane od obavezujućih kvota, pokušavajući da privoli istočnoevropske zemlje da prihvate ostatak plana. To pre svega znači osnivanje prijemnih centara u graničnim zemljama Unije - Grčkoj, Italiji i Mađarskoj, u kojima bi oko 120.000 izbeglica bilo prvo registrovano i identifikovano.
"Tu bi bili izabrani oni koji imaju pravo na azil i koji bi odatle bili transportovani u neku od država EU i Šengena, bez prava na izbor", potvrdio je juče predstavnik Evropske komisije. Prema ovom planu, oni koji nemaju pravo na politički azil jer su došli iz ekonomskih razloga - biće vraćani u države iz kojih potiču.
Pročitajte još:
* "EU može da vraća izbeglice u Srbiju". Dačić: Neće moći!
* "EU pokazala slabost u rešavanju izbegličke krize, ponudili smo svoju pomoć"