Sumnjiv sporazum na mala vrata

Ovaj dokument, koji je zapravo "mlađi brat" sporazuma TTIP sa Amerikom, predviđa mnoge stvari koje u poslovnoj Evropi do sada nisu postojale, a mogu i te kako da utiču na njenu ekonomiju.

Tako, na primer, CETA predviđa da postoje privatni sudovi koji mogu da odlučuju u slučaju da dođe do privrednih sporova između kompanija ili država sa dve strane okeana, i koji ne moraju da poštuju evropsko pravo. Drugim rečima, čim se ugovor ratifikuje, svaka američka firmica koja ima filijalu u Kanadi imaće posredno pravo da tuži evropske države pred privatnim sudom.

Šta to znači na konkretnom primeru, pokazuje slučaj Meksika, čija populacija nosi nimalo laskavu titulu "najdeblje nacije na svetu", jer je 7 od 10 stanovnika prekomerne telesne težine.

Pokušavajući da se izbori sa tim problemom, vlada je uvela kazneni porez na proizvode koji sadrže šećer dobijen od kukuruza, koji je jeftin i ima ogroman broj kalorija. Zbog toga je jedan američki koncern podneo tužbu pred privatnim sudom. Rezultat je kazna od 58 miliona dolara, koju je Meksiko morao da plati kao odštetu. Uz to, sporni porez je morao da bude povučen.

Da li i TTIP predviđa privatne sudove, zapravo niko još ne zna, jer pregovori oko "velikog ugovora" ne idu brzinom koja je planirana. Obećanja o "transparentnom procesu pod kontrolom parlamenta", koja su nemački političari pred početak pregovora dali, pokazali su se kao lažna jer javnost, pa čak ni Bundestag, ne mogu ni da bace pogled na dokumente o kojima se pregovara.

To smeju jedino članovi nemačke vlade, i to tek pošto potpišu ugovor od 14 strana koji ih obavezuje da ćute o onome što pročitaju, piše časopis "Štern".