"Hrvatska je protiv ograda na granicama"
- Mi smo apsolutno protiv podizanja granica. Svaka zemlja ima pravo da odluči šta želi i da se zatvori ako hoće, ali Hrvatska se sigurno neće zatvarati u ograde. Što se mađarske najave tiče, ako dobro razumem, to je zasad samo ideja koja bi se realizovala ako migranti krenu i preko te granice, a to u ovom trenutku nije na dnevnom redu - rekla je Pusićeva.
Evropska unija pokušava da dogovori sveobuhvatan pristup prema migrantskoj krizi, koji bi uključio i usku saradnju sa zemaljama koje nisu članice EU, ali su kandidati za članstvo, kao što su Turska, Makedonija i Srbija, rekla je Pusićeva.
Pročitajte još:
* Mađari i Bugari dižu "izraelski zid"
* Migrante i puškama teraju u Srbiju
* "Žurimo u Nemačku. Čuli smo da će nas primiti"
* Žrtve Oluje imanja u Hrvatskoj nude Sirijcima
* Orban: Možda pošaljemo i vojsku na granicu sa Srbijom
* SRS ima "sjajno rešenje" za migrante: "Preusmeriti ih ka Hrvatskoj!"
* Evropljani pitaju: Zašto Sirijci ne idu kod braće muslimana, nego dolaze kod nas - nevernika
- Treba razlikovati zemlje tranzita preko kojih izbeglice samo prolaze i konačni cilj izbeglica, jer veliki broj njih želi da ode u Nemačku, Švedsku i druge skandinavske zemlje. Bez obzira na izbegličku krizu u Mađarskoj i nekim drugim zemljama, to nisu zemlje u kojima izbeglice žele da ostanu i EU će taj problem morati da stavi na dnevni red - poručila je Pusićeva.
Ona je dodala da su šefovi diplomatija na sastanku u Luksemburgu pokušali da utvrde i u kojoj je meri u aktuelnoj krizi reč o ekonomskim migrantima, a u kojoj o izbeglicama od rata, prenela je Hina.
Pusićeva je naglasila da Hrvatska učestvuje u podeli odgovornosti, uključujući i slanje dva broda u spasilačke operacije na Sredozemnom moru, kao i da je u prvoj podeli odgovornosti za zbrinjavanje prihvatila 550 ljudi, što je više nego što bi joj pripadalo s obzirom na veličinu i ekonomsku snagu.
A koliko izbeglica Hrvatska mora da primi?
Hrvatska bi, prema novom nacrtu predloga Evropske komisije za raspodelu 120.0000 izbeglica sa Bliskog Istoka i severa Afrike koji se nalaze u Grčkoj, Mađarskoj i Italiji, trebalo da primi njih 1.064.
Kako se navodi u nacrtu dokumenta EK, u koji je Hina imala uvid, Hrvatska bi iz Italije od ukupno 15.600 prihvatila 138, iz Grčke od 50.400 njih 447 i iz Mađarske od 54.000 migranata i izbeglica 479.
Ta brojka je, kako ukazuje hrvatska agencija, mnogo manja od 3.000 koja se poslednjih dana pominjala u medijima. Komisija bi svoj predlog trebalo da predstavi u sledećih nekoliko dana, a reč je o nacrtu koji u konačnoj verziji može da izgleda drugačije.
Hrvatska, prema ovom nacrtu, treba da primi 0,89 odsto od broja migranata u tri zemlje koje su suočene s najvećim izbegličkim teretom.
Komisija je koristila četiri kriterijuma za raspodelu - broj stanovnika, bruto nacionalni dohodak, prosečan broj tražitelja azila na milion stanovnika u periodu od 2010. do 2014. godine, kao i stopa nezaposlenosti.
Najveći teret bi trebalo da podnesu Nemačka, koja treba da primi nešto više od 26 odsto od 120.000 migranata i izbeglica, zatim Francuska 20,3 odsto.
Hrvatska je u julu donela odluku o prihvatu 550 ljudi od 40.000 migranata koji se nalaze u Italiji i Grčkoj.
Reč je o prvoj raspodeli da bi se olakšao teret Grčkoj i Italiji, koje su tada bile najviše izložene prilivu migranata s Bliskog istoka i Afrike.
Sada se njima pridružila i Mađarska pošto je u velikoj meri promenjena ruta dolaska migranata, koji umesto preko Sredozemlja sve češće dolaze u EU preko zapadnog Balkana