"Srbija je bezbedna zemlja, ali se rizici svakodnevno povećavaju"
- Uvek se u prošlosti o Srbiji govorilo kao o zemlji između Istoka i Zapada... Poslednjih meseci, međutim, mnogo se više priča o Srbiji između juga i severa, ponajviše jer se ovim pravcem kreće reka migranata i izbeglica iz ratom ili drugim sukobima zahvaćenih država na Bliskom istoku ili severu Afrike. Iz tog razloga, bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po Srbiju povećavaju se iz dana u dan - istakao je Stojanović za "Politiku".
On je dodao da se plaši da smo svedoci velike seobe naroda i promene demografske strukture u velikom broju zemalja.
Podsetivši da se u Srbiji nalazi više od 83.000 migranata, od kojih su većina u tranzitu, s krajnjom destinacijom u nekoj od zemalja EU, Stojanović je upozorio da veliki i poseban problem predstavlja nepoštovanje važećih zakona o azilantima, po kojima su oni dužni da se u roku od tri dana jave odgovarajućim prihvatnim centrima, što uglavnom izbegavaju i ostaju prepušteni samima sebi.
Zadovoljan
Što se tiče unutrašnje politika, Stojanović kaže da je zadovoljan reformama u društvu, mada smatra da neki kadrovi u moralnom i stručnom pogledu ne mogu da prate premijera u realizaciji zacrtanih ciljeva. Povodom najavljivanja novih parlamentarnih izbora, on je rekao da ne vidi razloge da oni budu održani.
- Ali, svejedno, Vlada će najbolje proceniti da li treba da budu organizovani ili ne. U svakom slučaju, možda će, ukoliko budu zakazani, doći do neophodne kvalitetne promene, bar u sastavu saradnika čelnih ljudi naše zemlje - dodao je Stojanović.
- To donosi potencijalnu opasnost od mogućih kriminalnih aktivnosti pojedinaca među migrantima u narednom periodu, posebno kada im bude ponestalo novca - rekao je Stojanović.
On smatra da se, iako EU kritikuje postupak Mađarske zbog žičane ograde, na tu odluku ipak blagonaklono gleda zbog smanjenog pritiska na zemlje EU, što povećava potencijalne rizike u našoj zemlji.
Ima li opasnosti od Islamske države?
Na pitanje koliko je Islamska država pretnja za Srbiju, Stojanović je odgovorio da trenutno, po svim pokazateljima, ID ne predstavlja pretnju po bezbednost naše zemlje, ali da mnogi neodgovorni i bombasti naslovi u našim medijima o svakodnevnim terorističkim aktima, "provociraju i prizivaju" takvu mogućnost.
- Nama taj senzacionalizam jednostvano ne treba. Danas se s velikom sigurnošću govori o broju onih koji su sa ovih i susednih prostora učestvovali u ratnim sukobima u svetu, posebno u trenutnim ratovima i sukobima. Zna se da je oko 350 osoba sa teritorije Kosova i Metohije bilo na ratištima, da je u ratnim sukobima bilo angažovano stotinak lica iz Raške oblasti, da je iz Bosne i Hercegovine oko 400 ljudi bilo ili je i sada tamo gde su najveća žarišta. U isto vreme, opasnost su i vehabije, čiji broj ni u Srbiji, ni u zemljama u okruženju nikada nije utvrđen - kaže Stojanović.
On je dodao i da, iako je bezbednosna situacija stabilna, neophodno formirati jedinstvenu bazu podataka na nacionalnom nivou, čiji bi korisnici bili agencije, službe bezbednosti, policija i pravosudni organi. Neophodno je, dodao je, izmeniti i Zakon o elektronskim komunikacijama i uvesti obavezu registracije korisnika SIM kartica, kao i ograničiti broj pripejd kartica koje jedno fizičko lice može da kupi od jednog operatera.
Kao prioritetne unutrašnje bezbednosne rizike i izazove, Stojanović je naveo tenzije na pojedinim delovima teritorije sa aspekta separatizma, kao što su Raška oblast i jug Srbije, nezaposlenost i socijalne tenzije, korupciju, kriminal, verski radikalizam i izazove u procesu integracija.
Ključni spoljnobezbednosni izazovi, po njegovom mišljenju, su terorizam, prisustvo boraca koji su učestvovali na stranim ratištima, ilegalne migracije, nerešeni konflikti u državama regiona i političko uplitanje drugih zemalja u dešavanja u Srbiji.
Pročitajte još:
* Bliski istok se seli na Balkan
* Italija upozorava: Čuvajte se terorizma u Srbiji
Kako protiv terorizma?
Kao odgovor na ove pretnje, Srbija treba da na strateško-doktrinarskom nivou donese nekoliko veoma važnih dokumenata u ovoj oblasti: strategiju borbe protiv terorizma, akcione planove, doktrine i dugoročne programe razvoja, kao i izmenu nekih zakonskih regulativa koje opredeljuju rad institucija u sektoru bezbednosti zemlje, zaključio je Stojanović.
- I ono što smatram najvažnijim u postupku najavljene promene Ustava Republike Srbije, neophodno je pokretanje šire javne, stručne i akademske javnosti oko izmena nekih članova uUstava koji uređuju osnovna ljudska prava i slobode. Tu pre svega mislim na član 40, kako su to već uradile neke mnogo razvijenije zemlje u svetu, brionući o svojoj nacionalnoj bezbednosti - rekao je on.