Talas izbeglica slomiće Srbiju
Među njima je i oko 200.000 građana Srbije, kojima preti skori progon i petogodišnja zabrana ulaska u Nemačku. Prema podacima nemačkog Ministarstva policije, 90 odsto nosilaca srpskog pasoša su Romi, a tek manjim delom Srbi i Albanci. Do maja ove godine iz Nemačke je deportovano, što prisilno, što dobrovoljno 1.311 tražilaca azila.
Podsetimo, Srbija i Nemačka zaključile su 2008. godine sporazum o readmisiji, kakav naša zemlja zapravo ima sa svim članicama EU jer je to bio jedan od uslova za dobijanje bezviznog režima. Sada je došlo vreme da se mehanizmi tog sporazuma isprobaju u punoj meri.
Sve bliži milionu azilanata
Nemačke vlasti su veoma zabrinute i zbog loše procene koje je tamošnja imigraciona služba procenila kad je reč o broju azilanata koji će utočište potražiti u toj zemlji. Prva računica je govorila da će ove godine oko 450.000 ljudi stići u Nemačku sa zahtevom za azil, ali je u julu procena korigovana na neverovatnih 800.000! Primera radi, prethodna rekordna godina bila je 1992, kada je zbog rata u Jugoslaviji u Nemačku došlo 440.000 izbeglica iz svih naroda SFRJ.
Da stvar po Srbiju bude još gora, u našu zemlju se neće vraćati samo oni sa srpskim pasošima, već i svi drugi koji su preko naše teritorije putovali do Nemačke. Svi oni poseduju dokument srpskih vlasti o izbegličkom, odnosno azilantskom statusu, te će ih Nemačka upravo na osnovu tog dokumenta vraćati u Srbiju koja nema izbora osim da te ljude primi.
O tome ko će biti deportovan i po kojem kriterijumu ne odlučuju centralne vlasti u Berlinu, već vlasti saveznih država, a tu se kriterijumi razlikuju, pa je Bavarska, na primer, veoma stroga, dok su neke države s manjim prilivom azilanata tolerantnije.
Ekonomija traži radnike
Dok se zemlja suočava s azilantima kao nezvanim i neželjenim gostima, nemačka privreda vapi za radnicima. Procena Ministarstva privrede je da će do 2020. godine biti potrebno uvesti još oko 200.000 radnika u industriji i to samo da bi se održao postojeći nivo privrednog rasta.
Za mnoge je traženje azila u Nemačkoj i dalje samo "posao" bez istinskih ambicija da u toj zemlji ostanu da rade. Naime, uz plaćen smeštaj i hranu, azilanti dobijaju i "džeparac" od 143 evra mesečno. Procedura odlučivanja po zahtevima azilanata ume da potraje mesecima, pa je za najsiromašnije to jednokratni prihod s kojim se vraćaju u Srbiju.
- Neprihvatljivo je za Nemačku da nam 40 odsto azilanata stiže s Balkana. To mora da prestane - jasan je nedavno bio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.
Pažnja nemačke države i javnosti po pitanju azilantske krize i Srbije kao tranzitne zemlje je veoma velika, te su u vreme nemilih scena na Đevđeliji u Makedoniji čak i centralne informativne emisije počinjale vestima iz našeg regiona. Naravno, Nemci su svesni da je najveći broj azilanata krenuo upravo ka toj "obećanoj" zemlji.
- Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila ne smanji, našoj zemlji preti humanitarna kriza - upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Đurović.
On je ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema. Nešto više od 130.000 evra koje je Evropska komisija uputila kao pomoć Srbiji za nabavku hrane i lekova nije ni izbliza dovoljno da ublaži sad već akutnu krizu u našoj zemlji.
Srbija je pritisnuta sa svih strana. Mađarska podiže zid, iz Grčke i Makedonije stižu krcati vozovi izbeglica, a Nemačka i druge zemlje spremaju se da nam vrate i sve Sirijce, Avganistance i Afrikance koji su preko nas krenuli put Evrope.
Ne primajte migrante u auto!
MUP Srbije saopštilo je danas, s obzirom na problem pojačanog talasa migranata, da ne preporučuje srpskim državljanima korišćenje graničnog - železničkog prelaza Đevđelija-Idomeni, gde se trenutno nalazi više hiljada izbeglica sa Bliskog istoka.
Ministarstvo je upozorilo državljane Srbije, koji nameravaju da putuju u Makedoniju, na mere opreza, posebno da ne primaju autostopere u prevozno sredstvo, jer se prema Krivičnom zakoniku Makedonije ovo može podvesti pod izvršenje krivičnog dela "krijumčarenje migranata", za koje je predviđena višegodišnja zatvorska kazna.
Za aktuelne informacije i eventualnu pomoć srpski državljani mogu da se obrate ambasadi Srbije u Skoplju i generalnom konzulatu Srbije u Solunu na telefone: +3892/3129-298,+3892/3131-299,+3892/3128-422,+ 3892/3129-305 (u Skoplju)i + 302310/244-265, + 302310/244-266, + 302310/244-267 (u Solunu).