Hag ubio i Mrkšića
Smrt generala Mileta Mrkšića, bivšeg komandanta Srpske vojske Krajine iznenadila je i porodicu i prijatelje. Iako se znalo da mu se zdravlje pogoršalo u portugalskom zatvoru kod Lisabona, gde je služio kaznu po presudi Haškog tribunala zbog streljanja ratnih zarobljenika na Ovčari, niko nije pretpostavljao da će tako brzo da umre, pošto do pre nekoliko dana portugalske vlasti nikog nisu obavestile koliko je generalu loše.
Hag zatajio
Ono što je još čudno u celoj situaciji jeste da Haški tribunal nije reagovao na pogoršanje Mrkšićevog zdravstvenog stanja.
- Zatvori u kojima se nalaze osuđenici iz Haga imaju obavezu da Tribunal uredno obaveštavaju o stanju zatvorenika. Međutim pošto me niko iz Haškog tribunala uopšte nije obavestio o pogoršanom stanju klijenta, pretpostavljam da iz tog zatvora u Lisabonu niko nije ništa slao Tribunalu - razočaran je Vasić.
Miroslav Vasić, generalov branilac pred Haškim tribunalom kaže da se sve desilo brzo i pita zašto zatvorske vlasti nisu reagovale i Mrkšića odvele na zdravstvene preglede. Advokat priča da se general čuo sa ćerkom 10. jula i rekao da ima problema sa astmom.
- Sa time je dugo mučio muku. Stanje mu se pogoršalo krajem juna, početkom jula. Rekli smo mu da uradi testove, uzme pumpicu, da se ne muči. Bilo mu je sve gore i 22. jula prebacili su ga u zatvorsku bolnicu. Navodno su utvrdili da ima karcinom pluća. Međutim mi smo tek 12. avgusta dobili obaveštenje da ima rak, a četiri dana kasnije je umro. Mi čak nikakav nalaz od bolnice nismo dobili - priča Vasić šta se Mrkšiću dešavalo poslednjih meseci.
On kaže da su u Portugalu sada generalova ćerka i supruga, kako bi sa Ambasadom Srbije organizovale prebacivanje tela.
U zatvoru zbog Ovčare
Mrkšić je kao oficir JNA učestvovao u borbama za Vukovar 1991. Bio je kratko vrhovni komandant Srpske vojske Krajine, a penzionisan je posle poraza krajiške vojske avgusta 1995. Tribunal ga je optužio da je zajedno sa Miroslavom Radićem, Veselinom Šljivančaninom i Slavkom Dokmanovićem da je odgovoran za egzekuciju zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara 20. novembra 1991. Dobrovoljno se predao 2005. da bi mu 2007. bila izrečena kazna za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika.
Prema Vasićevim rečima, niko od njih nije mogao da odreaguje u ovako kratkom roku i obezbedi bolje bolničke uslove za Mrkšića, što ukazuje kao da je pušten da umre.
- Sa generalom smo se čuli svake dve nedelje. Međutim u poslednje vreme nisam razgovarao sa njim, jer nije mogao da jede i priča. Njegova ćerka je otišla u Portugal da ga poseti. Našla ga je u nekoj sobi samog, okruženog ikonama i sa maskom za disanje. Nije mogao da govori - priča Vasić.
On je tada podneo zahtev za prevremeno puštanje iz zatvora i privremeni otpust iz humanitarnih razloga. Već se spremao da podnese zahtev za trajno puštanje na slobodu, jer je 15. decembra trebalo da istekne dve trećine kazne, a u septembru je trebalo da se sretne s generalom.
Vasić kaže da je Mrkšić pre pritvora istrpeo dve operacije na srcu. Nije otišao na rehabilitaciju, već se dobrovoljno predao. Stanje se u početku stabilizovalo u Hagu, ali je tokom suđenja imao problema sa srcem.
- Proveo je 10 godina u pritvoru Haškog tribunala i tamo mu je psihofizičko stanje bilo relativno dobro. Međutim, zatvor u Portugalu je specifičan. Pričao mi je da je davno izgrađen od kamena, kao iz kolonijalnog doba. Nije bilo grejanja, a zime su bile hladne, pa je često morao da obuče sve što je imao. Leti je bilo podnošljivo - priča Vasić.
Mile Mrkšić proveo je 13 i po godina u pritvoru u Hagu i zatvoru u Portugalu.
