Decu uče da su im preci agresori
Istraživanje "Vesti" zašto u Istoriji za šesti razred i dalje piše da je srpski vladar Stefan Nemanja preoteo krajeve severne Albanije, završilo se prebacivanjem loptice u trouglu Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja (ZUVO) i Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). Analitičar i filozof Milan Damjanac je na ovaj problem uzaludno ukazivao pre pet godina.
On je uveren da krivotvorenjem srpske istorije deo domaćeg naučnog miljea otkriva potrebu dodvoravanja Zapadu i Albancima.
- Ako politizujemo udžbenike, u interesu zapadnih sila i kosovskih Albanaca, namećemo našoj deci netačnu vizuru. Izgleda je to deo nametanja opšte priče o srpskoj kolektivnoj krivici u sukobima na Kosovu, odnosno da su Srbi izgubili ono što nije njihovo - kaže Damjanac za "Vesti".
On objašnjava da ga je porazila i činjenica da je u razgovoru sa istoričarima na Filozofskom fakultetu shvatio da polovina njih nije znala da se šokantni iskrivljeni podaci nalaze u udžbeniku, ostale nije bilo briga šta se osnovcima plasira.
Negativno tumačenje srpske prošlosti
Direktor Balkanološkog instituta SANU Dušan Bataković upozorio je nedavno na problem tzv. profesionalnih istoričara koji po njegovom mišljenju "iz ideoloških, nacionalističkih ili realpolitičkih razloga sistematski učitavaju negativno tumačenje srpske prošlosti, svodeći je na etničko čišćenje".
- Cilj ovih "povjesničara" kojim iz moralno sumnjivih pobuda često asistiraju i pojedini ovdašnji istoričari, jeste da se poruke srpske istorije trajne vrednosti obesmisle, a samopoštovanje i ponos na slavnu prošlost u narodu relativizuju - istakao je Bataković.
Da sve bude još gore, takvo krivljenje naše istorije se, kako kaže, nalazi i u knjizi za drugi razred srednje škole.
- Pitam se gde je struka da reaguje na ovu sramotu - kaže Damjanac.
U Ministarstvu prosvete tvrde da oni kada je reč o udžbenicima prihvataju mišljenje ZUVO i NPS. U Zavodu, pak objašnjavaju da je sporna knjiga štampana 2008. i da zato nije išla na takozvanu reakreditaciju, jer se sa standardizacijom udžbenika krenulo tek godinu kasnije.
- Mi ne odobravamo štampanje školskih knjiga, već samo dajemo mišljenje koje ide na Nacionalni prosvetni savet, a oni ga nekad uvaže, a nekad ne - objašnjavaju u Zavodu kako knjiga nije njihova.
Do nadležnih u Savetu se nije moglo doći, jer je polovini članova istekao mandat, pa je to telo u blokadi još od 10. marta, što dovoljno govori o nebrizi nadležnih o obrazovanju mladih.