Ponedeljak 20.07.2015.
10:51
Tanjug

"Kosovo i Albanija su sigurne zemlje"

Tanjug
Podeljena mišljenja oko azilanata

Štampa navodi i da su prošle sedmice, letom "Džermanvingsa" iz Soluna, četrdesetak muškaraca, žena i decedošli u grupi, kao turisti, sa koferima i tašnama - i odmah zatražili azil.

Šolc je za "Hambruger abendblat" rekao da Kosovo i Albanija teže Evropskoj uniji, da zato iz njih ne bi smelo da dolaze azilanti i zahtevao da se "proglase zemljama sigurnog porekla". To je kod njegovih koalicionih partnera izazvalo podeljenja mišljenja, pošto oni odbijaju ideju o proglašenju Kosova i Albanije zemljama sigurnog porekla.

- Romi su na Balkanu etnički diskriminisani - rekla je portparol partije "Zeleni" zadužena za izbegličku politiku Antje Meler.

I inicijativa "Proazil" smatra da je ideja da se Kosovo i Albanija proglase zemljama sigurnog porekla pogrešna.

Šef te inicijative Bernd Mešović je, ukazujući da su Srbija i Bosna i Hercegovina već proglašene takvim zemljama, a da broj azilanata iz tih država ne opada, rekao da će ljudi, uprkos takvim odlukama, potražiti svoju sreću i da je za njih bolje da budu u Nemačkoj pod šatorom, nego kod kuće beskućnici.

Skoro da nemaju šanse za azil

Ljudi koji su iz Albanije i sa Kosova stigli u Nemačku skoro da i nemaju nikakve šanse za azil i više od 98 odsto njih će biti vraćeno u svoje zemlje, ističu mediji i navode da su, međutim, gradovi i pokrajine gde su stigli i zatražili azil obavezne da snose troškove njihovog života, dok traje azilantski postupak.

Nemačke pokrajine su preopterećene troškovima za smeštaj azilanata i Bavarska je pre nekoliko dana, kao prva nemačka pokrajina, organizovano, čarter-letom iz Minhena, deportovala 112 odbijenih podnosilaca za azil iz Albanije i sa Kosova. Nemački političari, naime, zahtevaju da se zahtevi za azil iz balkanskih zemalja po prioritetu obrađuju kako bi se skratio azilantki postupak, a time i troškovi boravka za odbijene azilante.

Kada je, međutim, reč o zemljama sigurnog porekla, Srbija je lane u Nemačkoj proglašena takvom zemljom, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.

Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

A. Čukić
Beže od lošeg života u nepoznato

Kada je reč o građanima Kosova, oni su početkom ove godine, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.

Srbija iza Sirije i Albanije

Azilanti sa Balkana, uglavnom lažni, tema su političkih diskusija u Nemačkoj. Aktuelni podaci pokazuju da je Srbija po broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj u junu mesecu našla na trećem mestu iza Sirije i Albanije, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke Savezne službe za migracije i izbeglice.

Građani Srbije su u junu podneli 2.240 zahteva, što je više nego u maju ove godine, kada su podneli 1.990 zahteva, pokazuju podaci prema kojima se Srbija, međutim, u prvoj polovini ove godine sa 13.822 zahteva, nalazi na četvrtom mestu, iza Sirije, Kosova i Albanije.

Kada je reč o zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, statistika kaže da su to Sirija, Kosovo, Albanija, Srbija, Irak, Avganistan, Makedonija, BiH, Eritreja i Nigerija.

2024 © - Vesti online