"Kosovo i Albanija su sigurne zemlje"

Štampa navodi i da su prošle sedmice, letom "Džermanvingsa" iz Soluna, četrdesetak muškaraca, žena i decedošli u grupi, kao turisti, sa koferima i tašnama - i odmah zatražili azil.

Šolc je za "Hambruger abendblat" rekao da Kosovo i Albanija teže Evropskoj uniji, da zato iz njih ne bi smelo da dolaze azilanti i zahtevao da se "proglase zemljama sigurnog porekla". To je kod njegovih koalicionih partnera izazvalo podeljenja mišljenja, pošto oni odbijaju ideju o proglašenju Kosova i Albanije zemljama sigurnog porekla.

- Romi su na Balkanu etnički diskriminisani - rekla je portparol partije "Zeleni" zadužena za izbegličku politiku Antje Meler.

I inicijativa "Proazil" smatra da je ideja da se Kosovo i Albanija proglase zemljama sigurnog porekla pogrešna.

Šef te inicijative Bernd Mešović je, ukazujući da su Srbija i Bosna i Hercegovina već proglašene takvim zemljama, a da broj azilanata iz tih država ne opada, rekao da će ljudi, uprkos takvim odlukama, potražiti svoju sreću i da je za njih bolje da budu u Nemačkoj pod šatorom, nego kod kuće beskućnici.

Skoro da nemaju šanse za azil

Ljudi koji su iz Albanije i sa Kosova stigli u Nemačku skoro da i nemaju nikakve šanse za azil i više od 98 odsto njih će biti vraćeno u svoje zemlje, ističu mediji i navode da su, međutim, gradovi i pokrajine gde su stigli i zatražili azil obavezne da snose troškove njihovog života, dok traje azilantski postupak.

Nemačke pokrajine su preopterećene troškovima za smeštaj azilanata i Bavarska je pre nekoliko dana, kao prva nemačka pokrajina, organizovano, čarter-letom iz Minhena, deportovala 112 odbijenih podnosilaca za azil iz Albanije i sa Kosova. Nemački političari, naime, zahtevaju da se zahtevi za azil iz balkanskih zemalja po prioritetu obrađuju kako bi se skratio azilantki postupak, a time i troškovi boravka za odbijene azilante.

Kada je, međutim, reč o zemljama sigurnog porekla, Srbija je lane u Nemačkoj proglašena takvom zemljom, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.

Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Kada je reč o građanima Kosova, oni su početkom ove godine, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.

Srbija iza Sirije i Albanije

Azilanti sa Balkana, uglavnom lažni, tema su političkih diskusija u Nemačkoj. Aktuelni podaci pokazuju da je Srbija po broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj u junu mesecu našla na trećem mestu iza Sirije i Albanije, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke Savezne službe za migracije i izbeglice.

Građani Srbije su u junu podneli 2.240 zahteva, što je više nego u maju ove godine, kada su podneli 1.990 zahteva, pokazuju podaci prema kojima se Srbija, međutim, u prvoj polovini ove godine sa 13.822 zahteva, nalazi na četvrtom mestu, iza Sirije, Kosova i Albanije.

Kada je reč o zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, statistika kaže da su to Sirija, Kosovo, Albanija, Srbija, Irak, Avganistan, Makedonija, BiH, Eritreja i Nigerija.