"Nikoliću, budi ktitor drvene crkve za žrtve 'Oluje' "
- Ako nam predsednik ne odgovori pozitivno, obratićemo se vladama u Beogradu i Banjaluci, narodnim poslanicima i našoj dijaspori da pomognu izgradnju. Bilo bi sramota da nismo u stanju da sagradimo brvnaru od 20 kvadrata - kaže predsednik Udruženja Branko Simonović.
Srpska crkva je prva reagovala. Eparhija sremska je na molbu udruženja otkupila 15 ari placa u Banstolu na kojem će uz blagoslov vladike Vasilija biti podignuta crkvica.
- Dok smo čekali proceduru otkupa placa, Vlade Srbije i Republike Srpske odlučile su da 5. avgust ubuduće obeležavaju kao Dan sećanja na prognane i pobijene Srbe u "Oluji". Sve se nekako poklopilo sa simbolikom crkve koja može biti mesto hodočašća ne samo za prognane Srbe - objašnjava Simonović.
Obraćanje predsedniku za donaciju nije bez osnova, s obzirom da je Nikolić već ktitor crkve u Bajčetini, gde ima porodičnu kuću.
U nekadašnjem vikend naselju Banstol, od sadašnjih oko 3.500 stalnih žitelja, već dve decenije 95 odsto stanovnika čine upravo prognanici i deca 'Oluje" i nešto manje sa Kosova. Inicijatori su uvereni da je ovo naselje prava lokacija za bogomolju, svojevrsnu crkvu optužnicu.
- Po uzoru na malu crkvicu pokajnicu koju je knjaz Miloš podigao da bi se iskupio zbog ubistva svog kuma Karađorđa, ovo bi na neki način bila crkva optužnica, s obzirom na veličinu žrtve. Ne smemo zaboraviti da je 'Oluja" proterala više Srba nego što ih je bilo u seobi pod Čarnojevićem - ističe Simonović.
Hodočašće za proterane
Crkvica bi nosila ime Marije Magdalene, u narodu poznate kao Blage Marije. Imala bi svega 20-ak kvadrata i s obzirom da već postoji projekat ovakve brvnare, njeno postavljene ne bi dugo trajalo. Ni trošak ne bi bio velik - oko 5.000 evra.
Inicijatori planiraju i da se pored crkvice napravi i kino sala i nekoliko brvnara gde bi deca iz dijaspore, potomci prognanih Srba, mogla da dolaze kao svojevrsno hodočašće, i gde bi im se prikazivao dokumentarni film o "Oluji".