Banke nam uzimaju pare i dok spavamo
Tako će nas samo jedna nepredviđena situacija, kao što je reklamacija, u slučaju da banka proceni da je neosnovana koštati oko 2.300 dinara. Takođe, ako nam stigne opomena zbog kašnjenja u otplati duga, za nju će banka da nam skine sa računa od 80 do 800 dinara.
Ukoliko nam bankar odobri dozvoljeni minus od 50.000 dinara, sama mogućnost da koristimo taj novac, za koji ćemo ionako da plaćamo previsoku kamatu od preko 30 odsto, koštaće nas 500 dinara.
Ono što mnogi ne znaju jeste da većina banaka naplaćuje upit stanja preko bankomata, ali i štampanje izvoda nakon podizanja novca sa bankomata.
- Tek sam nedavno saznala za to i šokirala se. Nikada me niko u banci nije upozorio da se štampanje izvoda naplaćuje dvadesetak dinara. Mislila sam da je besplatno pa sam svaki put kad podižem novac tražila i izvod. Sad ispada da sam za dve godine banci ostavila oko 2.500 dinara, a da nisam ni znala - kaže Beograđanka Vladana Damjanović (32).
Ni onlajn plaćanje nije besplatno
Iako mislimo da je elektronsko plaćanje računa besplatno, tu mogućnost nam banka naplati kroz skuplji paket tekućeg računa. Tako umesto da održavanje košta 150 dinara, a da plaćamo provizije na šalteru, održavanje nas košta 300-400 dinara pa elektronsko plaćanje dobijemo "besplatno".
Da banke nisu dovoljno transparentne, primetila je i Asocijacija potrošača Srbije (APOS).
- Preporučili smo bankama da precizno stave na uvid potrošaču koje se usluge u okviru paketa naplaćuju mimo mesečne cene paketa, kao što je godišnja članarina za neke kartice ili SMS, ali i da se napravi poređenje paketa tekućih računa u jednostavnoj tabeli - kažu u APOS.
Iako su banke bile primorane da broj skrivenih troškova drastično smanje nakon donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, neki su ipak preživeli ili su banke našle način da ih učine nedovoljno vidljivim, ali po zakonu. Tako nas banke ne obaveštavaju o poskupljenju naknada mejlom, telefonom ili lično, nego obaveštenje istaknu na oglasnoj tabli koju malo ko gleda.