"Rusija dokazala da je iskren prijatelj"
- Nisu pojedine zemlje danas pokušale da anatemišu Srbe, zato što su stvarno počinili genocid. Danas je trebalo kazniti Srbe zato što nisu pristali na ucene i ultimatume. Zato što su odoleli pritiscima da se uvedu sankcije Rusiji i zato što beskompromisno poštuju istinu i pravdu - rekao je predsednik Srbije u pisanoj izjavi medijima.
Kako je naveo u Srebrenici se desio užasan zločin koji je osudila cela Srbija.
Pročitajte još:
* Rusko njet: Rezolucija o Srebrenici nije usvojena!
- Rezolucija koju je predložila Velika Britanija i koja je imala do podnošenja nekoliko verzija, a podneta je čini se najdrastičniija imala je za cilj da samo jedan, srpski narod bude osuđen za, ni manje ni više, jedini genocid svetskih razmera - ocenio je Nikolić.
Predsednik Srbije je dodao da je paradoksalan pokušaj da narod koji je bio žrtva genocida i progona tokom Drugog svetskog rata, koji je zarad mira i slobode čitavog sveta, žrtvovao trećinu svog stanovništva tokom Prvog svetskog rata, koji je proglasio svog krvnika za brata i prigrlio ga, odrekavši se sopstvene državnosti, bude označen kao genocid.
- Čak i da je takva paradoksalna odluka bila doneta, Srbija ne bi bila ogorčena, niti bi se svetila i mrzela. Te osobine jednostavno nisu imanentne srpskom narodu. To je narod sposoban da voli i prašta, a ne da mrzi i gazi. Srbija ostaje posvećena pomirenju, miru i stabilnosti u regionu i snaženju prijateljstva širom sveta - poručio je predsednik Srbije.
Ruski veto diplomatski uspeh Srbije
Ruski veto na rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN uspeh je Srbije na diplomatskom planu, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. Upitan da li se ruski veto može posmatrati i kao pobeda Srbije u SB UN, primetio je da se to baš ne bi moglo tako kvalifikovati, jer Srbija u toj priči nije bila ključni igrač, već se u ovom slučaju pre može govoriti o odnosu Rusije i zapadnih zemalja.
Rusija je, navodi Visković, verovatno u svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju. On je ocenio da su u celoj priči o rezoluciji dominirali odnosi Rusije i zapadnih zemalja i da se, čim se pojavio ruski kontrapredlog, moglo pretpostaviti da će biti uložen veto s jedne ili s druge strane.
- Objektivno, kad vam neko takvu uslugu učini kao što je Rusija učinila stavljajući veto, morate imati neku vrstu obaveze da na određeni način to vratite - navodi Visković. On je, međutim, uveren, da se to neće raditi na način koji bi iritirao zapad i bio "neka vrsta bumeranga" koja bi nam se mogla obiti o glavu.