"Najveća pretnja za EU je evro"

Mencinger je u intervjuu "Politici", uoči današnjeg reforenduma, rekao da kažnjavanjem Grčke Evropa pokorava radikalnu levicu i da bi na tom izjašnjavanju o ponudi kreditora emocijama zaokružio "ne", a da bi kao ekonomista izabrao "da".

Mencinger je ocenio da je Evropska unija sada tamo gde je Jugoslavija bila 1985. godine, kada se, kako je rekao, još mogla spasiti da je postojala volja.

"EU je tamo gde je SFRJ bila 1985."

- Kao što su Slovence tada uveravali da svi u Jugoslaviji žive na naš račun, sada nemački političari uveravaju sve da su Grci lenjivci koje izdržavaju Nemci - kaže Mencinger i dodaje da u vreme raspada Jugoslavije, kada je bio ministar u vladi Slovenije, nije bio nacionalista i da nije verovao u san o samostalnoj Sloveniji.

Poredeći slučaj Grčke s raspadom SFRJ, Mencinger je rekao da bi "odlazak Grčke iz EU bi, ekonomski gledano, irelevantan za Evropu, dok je odlazak Slovenije iz Jugoslavije bio ekonomski značajan".

- A što se Slovenaca tiče, mi smo u Jugoslaviji bili republika sa dosta prava, dok smo u EU samo provincija. Izgubili smo sve atribute države kao ekonomskog subjekta. No, za sve to krivim samo slovenačku politiku, koja se već deset godina udvara evropskim vlastima - poručio je Mencinger.

Mencinger je rekao i da nikad nije verovao u budućnost evra, koji se, kako kaže, pretvorio u najveću pretnju EU.

- Grčka kriza je pre svega politički problem. Evropske vlasti se plaše širenja 'levog radikalizma', pa će učiniti sve da Grčku disciplinuju. To im je važno da bi birače u Španiji držali u strahu i da bi sprečili sumnje u njihove institucije i njihovu politiku - smatra Mencinger. On je rekao da smatra da Evropu, posle ove, čekaju nove krize, zbog ogromne likvidnosti u finansijskom sektoru i nelikvidnosti u nefinansijskom sektoru.

"Politika 'stezanja kaiša' je glupa"

Mencinger je ocenio i da je politika stezanja kaiša glupa, jer je, kao prvo, kriza nastala u privatnom finansijskom sektoru, a za nju su okrivili javni sektor, dok se rešenje traži u smanjenju socijale i na teret siromaha.

- Drugo, problem savremenog sveta nije ponuda nego tražnja. Nije problem proizvoditi već proizvode i usluge prodati. Raskorak između suviše male tražnje i velike ponude ne može se rešiti štednjom, jer ona dodatno smanjuje tražnju. Treće, preporučuje se povećanje efikasnosti i konkurentnosti, što još povećava ponudu i nezaposlenost. Ako to rade svi, onda to vodi u ekonomski kanibalizam - zaključio je Mencinger.