Tužilaštvo pere Merčepa od zločina
Ovaj osumnjičeni zločinac optužen je da je kao savetnik u MUP-u i stvarni zapovednik rezervne jedinice policije stacionirane u Pakračkoj Poljani i u Zagrebu, nije učinio ništa, iako je za te stvari znao, da svoje ubice spreči u privođenju, mučenju i ubijanju civila. O izmenjenoj optužnici izjašnjavaće se na raspravi 7. septembra.
Pročitajte još:
* Evropa slepa za napade na Srbe
* Ustašama smeta pominjanje genocida
* Provokacija u Vukovaru: Zločinac Merčep na proslavi Dana grada
Merčep je svoj krvavi pir počeo kao prvi čovek bivše Teritorijalne odbrane u Vukovaru, gde su pre rata ubijeni brojni vukovarski Srbi. Da spreči veći skandal državni vrh ga je povukao u Zagreb i imenovao savetnikom u MUP-u. Tamo je okupio najgore zločince i nastavio krvavi pir.
Pre tri i po godine, nakon pritisaka iz Haga i Brisela, hrvatsko tužilaštvo nevoljno je protiv Merčepa podiglo optužnicu za ratne zločine i optužilo ga za ubistvo 43 uglavnom srpska civila i za još devet pokušaja ubistva. U pitanju su devetorica Srba koji su preživeli mučenja.
Iako je cela Hrvatska znala za Merčepove zločine, on je u posleratnom periodu bio i poslanik u Saboru i prvi čovek jedne od najvećih organizacija veterana. Na spisku je državnog protokola i danas, pa dolazi na obeležavanje godišnjica Vukovara, Oluje, a bio je u prvim redovima i na inauguraciji hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.
Paradoksalno, ali dobio je i sudski spor i veliko novčano obeštećenje za "duševne boli" protiv ugašenog hrvatskog nedeljnika Feral, koje je godinama iznosilo dokaze o njegovim zločinima.
Zbog svega navedenog, odnosno činjenice da je i danas "ugledan" član hrvatskog društva, izmena optužnice i kvalifikovanje njegovih zločina mnogo lakšom optužbom ne iznenađuje poznavaoce prilika.
Svi sve znali
Vesna Teršelić iz nevladine organizacije Documenta, podseća da su Helsinki voč i Amnesti internešenel početkom 1992. godine objavili i hrvatskoj Vladi dostavili izveštaj o tome kako je grupa "merčepovaca" ubila troje članova porodice zagrebačkog mesara Mihajla Zeca, kao i ubistvu brojnih srpskih civila u Pakracu.
- Ako su nevladine organizacije u svetu imale mogućnost doći do tih podataka, sigurno ih je imala i hrvatska Vlada. Nemoguće da najviši funkcioneri u toj Vladi te informacije nisu imali - zaključuje Teršelićeva.