Ustašama smeta pominjanje genocida
Keleminac je, pre nego što je njega i društvo odvela policija, tražio od učesnika da se izvinu "zbog vređanja Domovinskog rata", videći vezu u prisilnom iseljavanju Srba u NDH-a i poslednjem ratu u Hrvatskoj.
Autor knjige Filip Škiljan rekao je da je knjiga nastajala dugo, a sve je počelo pre osam godina kada je u arhivu video 150 kutija koje su se odnosile na srpsku tragediju u NDH-a. Bila je to građa koja je govorila o oduzimanju srpske imovine, o deportacijama i logorima.
- Da se sav trud isplatio shvatio sam onog trenutka kada sam dobio komplimente od svog dede i preživelih iseljenih Srba - rekao je Škiljan.
Za Dragana Markovinu, voditelja Arhiva Srba u Hrvatskoj, važnost pojavljivanja ovakve knjige je u činjenici da se upravo u ovom vremenu u Hrvatskoj "sve češće susrećemo s otvorenim negiranjem onog što se događalo u NDH", a ova knjiga na dokumentovan način govori o progonima, prekrštavanju, planskom iseljavanju i otimanju imovine u vlasništvu Srba, odnosno srpskih institucija.
- Knjiga govori o državnom teroru, širenju straha, proizvodnji neprijatelja od dojučerašnjih komšija, zatvaranju u logore i masovnom ubijanju - rekla je profesorka Dinka Čorokalo Biruški, dodajući da je proterivanje imalo za cilj "da se onome ko se proteruje izbriše trag na nekom prostoru i ono je izraz neiskazive mržnje".
- To iskustvo je, ako ne trajno onda sigurno dugoročno, obeležilo odnose Hrvata i Srba. Zato je ova knjiga potrebna kao kolekktivno sećanje i kao kolektivno otrežnjenje - istakla je ona.
Žrtve još nisu popisane
Istoričar Drago Roksandić podsetio je kako na ovdašnjim prostorima gotovo ne postoji generacija koja nije svedočila ratu, a do danas nemamo popisane sve ljudske gubitke iz Prvog i Drugog svetskog rata, ali ni podatak koliko je državljana Hrvatske stradalo u poslednjem ratu.
- Zbog toga još uvek nismo u situaciji da se nosimo s onim što nam sugeriše ova knjiga, individualizacijom tragedije i humanizacijom traume- rekao je Roksandić.