Kosovo na briselskom stolu
Da bi došlo do dogovora o bilo kojoj tački, obe stane će morati da popuste, samo je pitanje u čemu, kaže za Sputnjik pred današnje pregovore u Briselu profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata Ivo Visković.
O Zajednici srpskih opština prištinska strana je izbegavala da razgovara, smatrajući to pitanjem unutrašnjeg uređenja, međutim, prema Briselskom sporazumu, zajednica u koju bi trebalo da uđu opštine sa većinskim srpskim stanovništvom morala bi da ima značajne nadležnosti u zdravstvu, obrazovanju i drugim oblastima važnim za svakodnevni život. Ako se pitanje ZSO ne reši, srpska strana ne može da pristane na kompromis u drugim oblastima, smatra Visković.
Pročitajte još:
* Vlada Srbije traži reviziju Rezolucije 1244?
* Sastanak srpskog i kosovskog premijera: Četiri teme na briselskom stolu
* Dodik: Na Srbima mnogi vežbaju
* "Albanci pokušavaju da na čudan način uzmu Srbiji elektromrežu Kosova"
- Prištinska strana će tražiti svoju šansu pre svega kod pitanja telekomunikacija i energetike. Siguran sam da će insistirati na dobijanju posebnog pozivnog broja za Kosovo, jer bi time signalizirali da imaju status države ili kvazidržave. Nije realno očekivati postizanje sporazuma o više stvari. Pitanja su suviše složena, a interesi potpuno suprotstavljeni. Obe strane će popustiti, samo je pitanje šta je to u čemu će se popustiti - kaže Visković.
Dobra početna pozicija
On početnu pregovaračku poziciju srpske strane smatra dobrom i pozdravlja principijelni stav premijera Vučića kada je u pitanju hidropotencijal jezera Gazivode.
- Premijer je u više navrata izjavljivao kako predaja jezera Gazivode apsolutno ne dolazi u obzir, dok Priština insistira da kosovska električna kompanija, koja je u vlasništvu turskog kapitala, dobije punu kontrolu nad njima - rekao je bivši diplomata.
- Ako mi budemo davali sve što drugoj strani treba, bez obzira o kakvim se realnim okolnostima radi, onda je Srbija gubitnik. Gazivode su ogromnim delom na teritoriji Srbije, ukoliko bi ga kontrolisala prištinska strana, bojim da bi mogao služiti kao neka vrsta instrumenta za ucenjivanje tih ljudi, otuda želja i potreba da se kontrola nad tim sačuva - objašnjava Visković.
- Povratak bivšeg premijer Kosova i nekadašnjeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja posle hapšenja u Sloveniji, gde je bio zadržan po poternici iz Srbije, mogao bi da utiče na ishod pregovora u Briselu - smatra Visković.
Visković kaže i da je sigurno da će Haradinaj sada pokušati da izvrši pritisak, jer to je unutar jednog dela javnosti popularno.
- Prikazivaće se kao žrtva koja je nezasluženo hapšena, iako po onome što se zna, on je itekako kriv za mnoge zločine koji su počinjeni ili od strane ljudi njemu bliskih, ili od ljudi kojima je on komandovao i od kojih nikada nije tražio odgovornost, niti je preduzeo - kaže Visković.
Delegacije u Briselu
Beogradski tim tokom razgovora u kabinetu visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini vodiće premijer Srbije Aleksandar Vučić a prištinsku delegaciju kosovski premijer Isa Mustafa. Diplomatski izvori u Briselu tvrde da je Mogerinijeva svesna da je nerealno očekivati da se sva četiri složena problema razreše na sutrašnjem sastanku, ali da će insistirati se postigne dogovor o bar dva. Prema izjavama evropskih zvaničnika, ukoliko razgovori budu plodonosni, Srbija bi prva poglavlja mogla da otvori već na jesen, a najkasnije do kraja godine.
Na insistiranje prištinske strane, na dnevni red stavljen je most koji spaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, gde su lokalni Srbi postavili žardinjere i nazvali ga "Park mira“. Sagovornik Sputnjika ubeđen je da je most u Mitrovici pitanje koje će najlakše dobiti rešenje, dodaje da bi sporni most mogao biti pretvoren u pešačku zonu.