Evo koliko je Rusiji još ostalo nafte
On je dodao da će zalihe nekonvencionalne nafte (škriljci) otkrivene u baženovskom basenu u Zapadnom Sibiru i pojasu Volge i Urala i njima slični "vremenom proširiti horizont obezbeđenja nafte".
Donskoj je objasnio da je u sadašnjoj situaciji važna, ne samo dostupnost prirodnih resursa, nego i kako se ti resursi razvijaju.
- Ranije se iz zemlje izvlačilo 30 odsto tradicionalnih vidova korisnog goriva, a sada se, zahvaljujući novim tehnologijama, može dospeti i do onih rezervi čije izvlačenje je moguće i rentabilno u sadašnjim ekonomskim uslovima - ukazao je ministar.
Prema njegovim rečima, sada se iskopavanja vrše na nalazištima na dubini tri do četiri kilometra. Pri tome, bušenje na većim dubinama, naročito na teritorijama Zapadnog Sibira, Povoložja i Prikaspijskog regiona može da obezbedi ozbiljne rezerve tečnih ugljovodonika.
Pročitajte još:
* Američki naftaši lobiraju za ukidanje sankcija Rusiji
Postoji još i arktičko polje i nalazišta na arktičkoj obali, gde do eksploatacije nije došlo iz različitih razloga - klimatskih, tehnoloških, ekoloških. I na kraju u mnogim zemljama sada sve više obraćaju pažnju na nekonvecionalne vidove nalazišta. Pored projekata gasa i nafte iz škriljaca postoje i gasni hidrati. Niz zemalja ih sada aktivno istražuje i odobrava, rekao je Donskoj.
- Nema pretnje za ruski naftni sektor -dodao je on.
Nema pretnje ruskom naftnom sektoru
On je ukazao da Ministarstvo prirodnih resursa Rusije ne vidi ozbiljnu pretnju ruskom naftnom sektoru od projekata za proizvodnju energenata iz škriljaca pri sadašnjim cenama nafte.
- Pad cena nafte doveo je do toga da je eksploatacija nafte na pojedinim nalazištima ekonomski neisplativa, što je dovelo do sniženja tempa rasta njene proizvodnje. To je zbog činjenice da je razvoj nalazišta škriljaca opravdano samo u slučaju visokih cena nafte, jer je, u poređenju s tradicionalnim nalazištima, njihova proizvodnja skuplja - objasnio je Donskoj.
On je dodao da su rudničke kompanije u SAD napravile više od 4.500 bušotina, spremnih za eksploataciju. Ali ipak te komapnije ne žure da počnu proizvodnju čekajući više cene.
- U svakom slučaju moramo prihvati izazov škriljaca", nastavio je ministar. Jedno od mogućih rešenja je razvoj kompanija orijentisanih na razvoj i primenu novih tehnologija. Međutim to zahteva stvaranje odgovarajućih uslova, određenu saradnju države, korisnika podzemnih resursa i investitora - zaključio je ministar.