Od dijaspore 3,2 milijarde evra
Prema objavljenim podacima, Srbija je među glavnim destinacijama za doznake iz Austrije, gde ima i najviše iseljenika, ali i iz Holandije, Nemačke i Francuske.
Iako Fond UN očekuje da u 2015. iznos doznaka u Evropi opadne, i ove, kao i godinama ranije, osiromašena rodbina u otadžbini može da računa na novac koji im šalju bližnji na radu u inostranstvu. Upravo su novčane pošiljke iz pečalbe jedan od najsigurnijih prihoda koji zemljacima u otadžbini omogućavaju da se "pregura" izuzetno teška godina, "začinjena" umanjenjem plata i penzija i poskupljenjem struje.
Pročitajte još:
* Saobraćajni propisi, putovanje autobusom, carina
Prema istraživanjima UN, doznake iznose najčešće 200 do 300 dolara ako se šalju redovno, dok je u jugoistočnoj Evropi češći model da se šalju veći iznosi četiri do pet puta godišnje. I mada ovi iznosi izgledaju mali, oni često premašuju polovinu porodičnih prihoda primalaca. Srbija je pravi primer za to. Ako se pošalje mesečno 200 evra, to je već veći iznos od polovine prosečne plate! Osim rodbine koja može da računa na ovaj novac, i država ima koristi kada pristigle devize završe u menjačnicama u Srbiji.
Više nego direktnih investicija
Podaci Narodne banke Srbije i Svetske banke se razlikuju kada se govori o doznakama, jer SB ukalkuliše i iznos koji pristiže nezvaničnim kanalima. Prema SB, u prvoj deceniji ovog veka dijaspora je putem doznaka u Srbiju poslala čak 43 milijarde dolara, što znači da doznake čine čak 13,7 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. Računica ukazuje i na to da je od 2000. do 2010. u Srbiju stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija!
- Opšta korist je što imamo priliv u devizama. Deo tih doznaka završi u deviznim rezervama ili za vraćanje spoljnog duga, a omogućava nam i da uvozimo robu iz inostranstva - objašnjava za "Vesti" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Koliki je značaj ovog novčanog priliva za siromašne zemlje Balkana govore i podaci da doznake čine 11 odsto bruto društvenog proizvoda u BiH, 10 odsto u Crnoj Gori, devet u Albaniji, osam u Srbiji i četiri odsto u Makedoniji.
Pare donose na ruke
Među zemljama u koje se najviše slao novac su Ukrajina, Poljska i Rumunija, ali i države bivše Jugoslavije zauzimaju značajno mesto. U slučaju Srbije i BiH, obično se koriste praznici i godišnji odmori kada se dolazi u otadžbinu, da se novac donese, kako bi se izbegli i troškovi i rizici slanja drugim kanalima.
Prema podacima Svetske banke, Srbija ima 1,3 miliona migranata, od čega oko milion u Evropi i oni čine 14% ukupnog stanovništva. Na drugoj strani, u svakodnevnoj retorici državnih funkcionera koji se bave dijasporom, najčešće se pominje četiri miliona srpskih državljana i njihovih potomaka koji žive u inostranstvu.
Dok se od njih na finansijsku pomoć u otadžbini sa sigurnošću može računati, loša strana ove porodične donatorske slike jeste to što siromašne zemlje prednjače u tabelama po visinama doznaka.
Rusi najviše šalju
Među zemljama izvorima doznaka je 26 zemalja, uglavnom članica EU, ali tu je i Rusija. Štaviše, prema podacima UN, najviše novca su slali emigrantski radnici u Rusiji - 20,6 milijardi dolara, a najvećim delom je novac završavao kod njihove rodbine u Uzbekistanu, Ukrajini i Tadžikistanu. Posle Rusije, najviše novca generalno šalju radnici u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji.
- Doznake su značajne kod onih zemalja koje imaju veliku emigraciju. One su jedan od pokazatelja tužne države koja ne može da zaposli svoje stanovnike pa su oni prisiljeni da posao potraže van granica svoje zemlje. U našem slučaju je to još tužnije, jer više nije prvenstveno fizička radna snaga ta koja napušta Srbiju, već sve više imamo visoko obrazovane sunarodnike koji odlaze na rad u inostranstvo. To je tužan znak da nemamo valjanu ekonomsku i društvenu politiku - smatra Milan Kovačević.