Ofanziva za alžirski gas
Evropski komesar za energetiku Miguel Kanjete izjavio je zato da Alžir predstavlja "ogroman potencijal" i da je EU koncentrisala "svoje napore na Mediteran".
EK će organizovati trgovinski forum početkom iduće godine, na kome će analizirati "uzroke nedovoljnog investiranja u proizvodnju gasa iz izvora u Alžiru, kao i mogućnost da se krene sa eksploatacijom do sada nekorišćenih nalazišta".
Evropski izvori ocenjuju da investitori nisu stimulisani da ulažu u Alžir jer su "pravila o vlasništvu veoma stroga". Po tim pravilima strani investitori mogu jedino da postanu manjinski vlasnici u državnom alžirskom preduzeću Sonatrak, koje je vlasnik gasnih i naftnih izvora.
"Mi Evropljani ne investiramo dovoljno u Alžir čiji su gasovodi ponekad prazni, a ponekad uopšte i ne rade. Alžir bi mogao da postane novi i pouzdan izvor snabdevanja EU gasom", rekao je Kanjete novinarima, najavljujući novu energetsku politiku.
Amerika profitira
U slučaju da dospe u energetsku izolaciju zbog solidarnosti sa SAD, EU će biti primorana da kupuje veoma skupu robu od SAD i američkih saveznika. U jednoj varijanti to je tečni gas koji bi iz Katara i iz severne Afrike bio dopreman do platforme na ostrvu Krku. U drugoj, reč je takođe o preskupom, ali "politički podobnom" američkom gasu iz škriljaca - dobijenom izuzetno prljavom tehnologijom (tzv. fraking) koja uništava okolinu i zdravlje ljudi.
EU je pokrenula "diplomatsku ofanzivu" i sa Norveškom koja je u maju postala najveći snabdevač Zapadne Evrope energijom. Za oktobar se planira i intenziviranje dijaloga sa Turskom, a EK će iduće godine predstaviti paket zakonskih mera oko "energetske bezbednosti".
Uzrok naglom otkrivanju do sada neprimećenih potencijala Alžira je američki pritisak i hladnoratovsko rivalstvo između SAD i Rusije koje nikome neće dozvoliti da ostane "neutralan".
Najavljeno zaustavljanje dotoka ruskog gasa preko Ukrajine pretvorilo je pitanje energetskog snabdevanja EU u hitnu temu. U Briselu, na konferenciji za štampu pre nekoliko dana, niko nije mogao da odgovori na pitanje "čime će se Evropa grejati", ako okretanje leđa Rusiji i njenom gasu "nema alternativu". Azerbejdžanski gas nije dovoljan, a iranski nije politički podoban.
