Kanada čuvala nacistu do smrti
Prema ruskoj optužnici, Katrjuk je bio pripadnik ukrajinskog 118. SS policijskog bataljona od 1942. do 1944. godine. On je odbacio sve optužbe. Rusija je pre nekoliko sedmica tražila od Kanade izručenje Katrjuka Moskvi kako bi mu se sudilo za ratne zločine. Kanadska vlada odbacila je zahtev, rekavši da nikada neće priznati rusko pripajanje Krima i njeno mešanje u pitanja Ukrajine.
Spasao se u Francuskoj
Katrjuk je 1944. napustio SS jedinicu i pobegao u Francusku. U Parizu je živeo do 1951. kada je emigrirao u Kanadu, gde je izjavio vlastima da nije imao posla s nacistima i bavio se pčelarstvom. Mesne vlasti lišile su ga državljanstva 1999. kada su saznale za prošlost Katrjuka. Međutim, osam godina kasnije to rešenje je ponovo razmotreno zbog nedostatka dokaza.
Njegov advokat Orest Rudzik rekao je da je Katrjuk umro prošle sedmice u 93. godini posle duge bolesti. Vest o smrti Katrjuka objavljena je samo nekoliko sati pošto je Centar za Izrael i jevrejska pitanja saopštio da Otava treba da preduzme neophodne korake i osigura krivično gonjenje ukoliko se ustanovi da je kriv za ratne zločine počinjene u kolaboraciji sa nacistima.
Centru "Simon vizental" 2012. godine pošlo je za rukom da nađu dokumenta koja potvrđuju da je Katrjuk lično ubijao seljane Hatina. Selo je uništeno za kaznu što su pružali pomoć beloruskim partizanima. Nemci su poslali ukrajinske naciste koji su se već pokazali u kaznenim ekspedicijama i mržnji prema Sovjetskom Savezu.
Osim toga, govorili su sličnim jezikom i nisu se libili da zađu među guste beloruske šume i močvare prepune partizana i sovjetskih jedinica zaostalih iza fronta u vreme povlačenja početkom rata. Oko 60 odsto teritorije Belorusije Nemci nikada nisu zauzeli, a partizani su snabdevani vazdušnim putem te su raspolagali i artiljerijom.
Partizani su kod Hatina napali nemačku kolonu i ubili trojicu ukrajinskih esesovaca i dvojicu Nemaca, među kojima je bio i nosilac zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i poznanik Adolfa Hitlera. Odmazda je bila brza. Ukrajinski esesoovci prvo su u šumi naleteli na 26 drvoseča i streljali ih. Potom su upali u Hatin i nagurali sve seljane u šupu od debala, a među njima je bilo i 75-oro dece.
Dokazi Centra "Simon Vizental" i istraživanje švedskog istoričara Pera Andersa Rudlinga ukazali su da je zadatak Katrjuka bio da ubija ljude koji bi uspeli da pobegnu iz šupe u plamenu koja se rušila.
Pročitajte još:
* "Ulazak Ukrajine u NATO je revanšizam pristalica nacističke Nemačke"
* Demencija spasila nacistu suđenja
* Mesto na kom su nacisti učili da ubijaju
* Zeman: Da nema Moskve svi bi pozdravljali sa "Hajl Hitler"