Hilari: Rat u Iraku bio greška (a glasala za njega!)
To nije bila "laka evolucija" za političare poput demokrate Hilari Rodam Klinton, favorita za predsedničku nominaciju svoje stranke, koja je glasala za invaziju na Irak 2002. dok je bila senator.
Njena podrška ratu, kao i odbijanje da se svog stava odrekne, koštali su je gubitka nominacije u stranci 2008, kada za kandidata demokrata izabran Barak Obama, koji nije bio u Senatu 2002. ali se tada protivio ratu.
U memoarima objavljenim prošle godine, Klintonova je napisala da je glasala na osnovu informacija dostupnih u to vreme, ali je priznala da "nije bila u pravu".
Većina kandidata iz redova republikanaca rekli su prošle nedelje da ne bi podržali napad na Irak da su raspolagali informacijama koje su danas poznate, prema kojima Sadam Husein nije posedovao oružje za masovno uništenje, što je bio argument predsednika DŽordža Buša za invaziju 2003. godine.
Bušov brat i najizgledniji kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke Džeb Buš, izjavio je, međutim, da "vraćanje u prošlost i pričanje o hipotetičnim stvarima" nije pošteno prema porodicama vojnika koji su dali svoje živote.
Ipak, i on je prošle sedmice, pod pritiskom da iznese svoj stav, u načelu odbacio rat koji je njegov brat pokrenuo.
- Svi to sad prihvataju - rekao je drugi kandidat iz redova republikanaca Rik Santorum, koji, međutim, nije uvek gledao tako na rat u Iraku, pošto je kao senator glasao je za invaziju i nastavio je da je podržava godinama.
Pitanje je daleko bilo lakše za predsedničke kandidate koji nisu vezani porodičnim vezama, niti su bili članovi Kongresa 2002, poput senatora sa Floride Marka Rubija i senatora iz Teksasa Teda Kruza.
Oni, međutim, nisu išli tako daleko poput kritičara rata, senatora iz Kentakija republikanca Randa Pola, koji je rekao da bi bila greška napasti Irak čak i da je Sadam imao takvo oružje.
Pol je mišljenja da je Sadam bio protivteža Iranu i da je njegovo uklanjanje s vlasti dovelo do nemira koji danas potresaju Bliski istok.