O pokojniku sve najgore

- Takve slavopojke ne svedoče o Grasovoj veličini, nego o potrebi njegovih obožavalaca da sebi stvore sveca koga će moći da obožavaju. Još je čudnije da veliki broj slavopojki o Grasu ne dolazi iz redova literaturnih stvaralaca, već od političara, tačnije od aktuelnog šefa diplomatije Frank Valtera Štajnmajera. On je, na primer, napisao da je "smrću Gintera Grasa Nemačka izgubila jednog od svojih najvećih sinova, očinsku figuru za Saveznu Republiku u vreme njenog odrastanja, nekoga sa kim su se mnogi kačili, posebno oni koji su želeli da što pre zaborave prošlost".

- Nedostajaće nam kao pisac, vajar, onaj koji upozorava, kao vizionar. Dragi Gintere, zadrži svoj kritički pogled prema nama - napisao je Štajnmajer.

Broder na ovo uzvraća: "Štajnmajeru nisam dao ovlašćenje da Grasa zamoli da svoje kritičko oko zadrži na nama. Lično, bilo bi mi neprijatno da me on nadgleda, nisam se kačio sa Grasom, i ne smatram ni da je on 'velikan i očinska figura'. On je bio dosadni larmadžija, brbljivi akrobat rečima, koji je svoje beživotne likove oblikovao po uzoru na sebe. Pisao je onako kako stare dame piju svoju popodnevnu kafu - sa ispruženim malim prstom. Čak i kritičari koji ga javno dižu u nebesa priznaju, kad govore u četiri oka, da su se mučili da njegove knjige pročitaju od prve do poslednje strane", iznosi svoju sliku nemačkog nobelovca Broder.

- Nazvati Grasa velikanom je uvreda za Eriha Mariju Remarka, Hajnriha Mana i mnoge druge nemačke pisce, a o klasicima literature kao što su Mark Tven, Viktor Igo ili Žil Vern da i ne govorimo - piše ovaj autor.

To što je Gras dobio Nobelovu nagradu ne znači po Broderu "baš ništa".

- Ako su je dobili Arafat i Obama za mir, onda ju je i Gras zaslužio za književnost. Njegov angažman, o kome se poslednjih dana toliko priča, bio je pre svega angažman za samog sebe, a sve što je kao "homo politikus" rizikovao jeste da li će ga pozvati na prijem u Kancleramt ili ne - kaže Broder.