"Predviđali su raspad Rusije zbog terorizma ali nisam to dozvolio"
- Odlučio sam: nema drugog izbora već da se ide do kraja. Nije bilo moguće učiniti ništa drugo osim gušenja tog terorizma, nije bio moguć dogovor - rekao je Putin i dodao:
-Odlično se sećam i mislim da sam već govorio o tome, da sam kao direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) čitao različite operativne dokumente, između ostalog i presretnutu prepisku međunarodnih terorista, koji su pisali 'Sada je jedinstven istorijski slučaj - imamo mogućnost da otkinemo Kavkaz od Rusije - sad ili nikad – rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, rukovodstvu Rusije tada je bilo jasno da, ukoliko ne bude kontrole nad situacijom, neće biti više šanse za očuvanje zemlje, prenela je agencija RIA Novosti.
Pročitajte još:
* Vašington gubi sferu uticaja
* Putin: Zapad voli Rusiju samo kad je slaba
* Kremlj: Rusija se nikome neće nametati, ali teško da se bez nje išta može
- U tom trenutku praktično su svi, osim nas možda, jer se običan građanin nije mnogo upuštao u detalje, a nije ni shvatao šta se dešava, već za sebe odlučili da Rusija prestaje da postoji u sadašnjem obliku. Pitanje je bilo samo kada će se to desiti i kakve će biti posledice, budući da je to velika nuklearna država - kazao je Putin.
SAD pomagale teroristima protiv Rusije
Ruski predsednik je rekao da su ruske specijalne službe u jednoj prilici registrovale direktne kontakte ekstremista sa Severnog Kavkaza i predstavnika specijalnih službi SAD u Azerbejdžanu i "čak pomagali sa transportom", kao i da je upozorio SAD na kontakte sa teroristima, ali da one nisu poslušale.
- Rekao sam tadašnjem predsedniku SAD i on mi je odgovorio - izvinite na izrazu, da će ih rasturiti, a za 10 dana moji potčinjeni, šefovi FSB dobili su od kolega iz Vašingtona pismo: 'Podržavali smo i podržavaćemo odnose sa svim opozicionim snagama u Rusiji. Smatramo da imamo pravo da to radimo, i radićemo to ubuduće - rekao je Putin.
- Neko je tamo, posebno u specijalnim službama zapadnih zemalja, smatrao da će im, ako neko ide na destabilizaciju njihovog glavnog geopolitičkog suparnika, a takva je, kako sada shvatamo, u njihovoj svesti uvek bila Rusija, to u celini biti od koristi. Ispostavilo se kao pogrešno - rekao je Putin.
U dokumentarcu je šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, koji je tada bio sekretar nacionalnog Saveta za bezbednost, rekao da je Putin odlučio da otkaže manevre strateških nuklearnih snaga planiranih za 12. septembar 2001, ne želeći da jača napetost u, i bez toga, komplikovanu situaciju za SAD, posle terorističkih napada 11. septembra.
- U tom trenutku vođene su aktivne borbe, a teroriste, uključujući one iz mnogih zemalja sveta, koji su tamo ratovali, Amerikanci su nazivali 'borcima za slobodu', i u krajnjem slučaju 'pobunjenicima - podsetio je Ivanov.
Oligarsi pokušali da spreče putina da dođe na vlast
Putin je u filmu "Predsednik" rekao i pod kakvim je pritiskom bio 1999. godine kao premijer i saglasio se sa autorom intervjua da je te godine zemljom faktički upravljala grupa oligarha.
- Neki od njih, kada sam bio predsednik vlade i kada je (tadašnji predsednik Rusije Boris) Jeljcin saopštio da ću se kandidovati za predsednika, došli su kod mene u kabinet u Beli dom, seli preko puta i rekli: dakle, vi shvatate da ovde nikada nećete biti predsednik. Kažem: pa, videćemo - kazao je Putin, ne navodeći konkretno kako je uspeo da zauzda oligarhe.
- Na različite načine, različitim sredstvima - kazao je kratko.
Putin je terorističke akte u Beslanu i pozorištu na Dubrovki nazvao najtežim trenucima rada na čelu države.
- Ako pitate za tragične (događaje), to je najteže što je naš narod u celini morao da prođe - rekao je ruski predsednik govoreći o događajima iz 2004. u školi u Severnoj Osetiji kada je poginulo 335 osoba od kojih 186 đaka-talaca i u moskovskom pozorištu 2002. godine, kada je po zvaničnim podacima poginulo 130 talaca.
Putin je rekao i da nije izgubio veze sa realnošću i da sasvim može da zamisli život bez dužnosti predsednika.