Marš protiv pakta s Amerikancima

U okviru internacionalnog protestnog dana protiv TTIP, održani su protesti u Berlinu, Minhenu, Kelnu, ali ne samo u velikim gradovima, nego i u manjim mestima, potvrdila je Frauke Distelrat, portparol antiglobalističke organizacije Atak u Nemačkoj. Ova mreža je isplanirala 700 akcija u 45 zemalja, od toga 230 samo u Nemačkoj.

U Minhenu se okupilo skoro 20.000 protivnika TTIP, u Kelnu je stotine protivnika ovog sporazuma pevajući karnevalske pesme zahtevalo više zaštite za zaposlene, potrošače, u Karlsrueu je organizovana protestna akcija na biciklama, a u Ulmu korzo s traktorima i s oko 1.200 demonstranata. U Berlinu je na Potsdamer placu formiran lanac od ljudi kojih je prema procenama policije bilo oko 600, dok organizatori govore o više od 1.000 učesnika.

Povod za ovu akciju je deveta runda pregovora u vezi TTIP sporazuma, koji počinje danas u Njujorku. Njime treba da se otklone smetnje u transatlantskoj trgovini i u međudržavnim investicijama. Dok privredne organizacije vide u tome šansu za privredni rast i zapošljavanja, kritičari TTIP strahuju da će potonuti evropski standardi u oblasti potrošačke i klimatske zaštite.

Žestoko se diskutuje i o klauzuli koja predviđa zaštitu investitora, po kojoj privatne firme mogu da tuže države pred sudom, a osim toga protivnici tvrde da je sporazum između Evropske komisije i američke vlade nedovoljno transparentan. Partija Zelenih u Bundestagu je tražila da se ovi protesti protiv TTIP shvate ozbiljno, jer alijansa protivnika u međuvremenu obuhvata širok raspon od sindikata, crkve, predstavnika srednjeg sloja, komunalnih saveza do zaštitnika okoline i podataka. Najnovije ankete pokazuju da 43 odsto Nemaca smatra da bi sporazum TTIP bio loš za njihovu zemlju, prema 26 odsto koji taj dogovor vide kao pozitivan.

Čak i među predstavnicima privrede, koji su generalno za ovaj Transatlantski sporazum, ima skeptika koji ne žele da se on potpiše "po svaku cenu". Otpor javnosti prema Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu je posebno jak u Nemačkoj, delimično zbog rastućeg antiameričkog raspoloženja, podstaknutog otkrićem američkog prisluškivanja nemačkih vlasti, kao i strahovanja od digitalne dominacije firmi poput Gugla.