Novo, a curi na sve strane

Naselje Potkaljaja se nalazi na listi Uneskovih spomenika kulture i (zajedno sa Bogorodicom Ljeviškom) predstavlja zaštićeni i najstariji deo Prizrena. Upravo zbog standarda obnove kuća u takvoj zoni, smatra se jednim od najskupljnih projekata izgradnje uništenih srpskih staništa.

Slobodanka Mojsić se sa suprugom Đorđem u Prizren vratila prošle godine. S vrata nam je pokazala zid koji je zahvatila vlaga.

- Iskreno, nisam zadovoljna. Imam problem s vlagom, a i kuća nam je bila malo drugačija, ispred prozora su stavili stepenice, tako da umesto grada kroz prozor gledamo prečke. Ne znam zašto je ovako napravljeno - kaže Slobodanka.

Njena zaova Mileva, čija je porodica pokušala da na kredit napravi kuću u Kaluđerici, takođe je ogorčena.

- Nije mi vraćena ona kuća kakvu sam imala. Ovde na spratu sam imala tri sobe, a ne jednu. Imala sam i "skrivnicu" tri sa tri metra, tu je bilo i ognjište. U Danskom savetu su mi rekli da su mi ovaj objekat zidali prema izvodima iz katastra u kome stoji da mi je kuća od pedesetak kvadrata. A mi smo imali mnogo više. Pa, nije realno da onolika moja porodica živi u tako maloj kvadraturi - ističe Milanka.

Sunčica i Siniša Cvetković se još nisu uselili u Sunčicinu rodnu kuću Šemića, ali svakodnevno obilaze svoj budući dom, otvaraju prozore kako bi provetrili.

- Iznad kupatila i kuhinje stalno curi. Očigledno da je neka cev pukla ili nije dobro spojena. S druge strane, u spavaćoj sobi neprestano kaplje s tavanice. Biće da su kuću pravili po velikoj hladnoći i sada se pravi kondenzacija i nikako da se osuši - priča Siniša.

Porodica Cvetković je poslednjih 15 godina provela u selu kraj Ljiga, a ova kuća im je jedina prilika da imaju siguran krov nad glavom.

- Naše stambeno pitanje nije rešeno. Ovde nas je brat prihvatio i tu smo sa njegovom porodicom. Vidite, dobili smo osnovne stvari za život, mada to još nije ono sve što bi nam trebalo. Nadamo se da će se to promeniti - kažu Cvetkovići koji u poznim godinama počinju život iz početka u rodnom Prizrenu.