Novi udar na sirotinju

A. Čukić

U aprilu se očekuje talas poskupljenja: Nema kraja sunovratu standarda građana Srbije

Stvarnost svedoči da Srbija ima najviše cene goriva u regionu i da je hrana u Srbiji među najskupljim u Evropi. Kućni budžet sve češće pada na pleća samo jednog zaposlenog, često čak i samo penzionera koji izdržavaju i decu i unuke primanjima umanjenim za deset odsto!

Za godinu dana, prosečan godišnji rast potrošačkih cena je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosio skoro tri odsto, a statistika govori i da je januarska prosečna zarada realno za 20 odsto manja nego mesec ranije i da sa manje od 330 evra treba pokriti potrošačku korpu vrednu 550 evra!

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, objašnjava da statistika, iako nimalo ružičasta, ne pruža pravu sliku ugroženosti potrošača.

- Država ne sagledava dovoljno sve faktore koji imaju porazan uticaj na građane i njihov standard, već se bavi budžetskim prihodima i rashodima i međunarodnim dugovanjima. U međuvremenu, primanja su u Srbiji pala, a pri tom su stigla dva nova talasa u vidu porasta dolara i švajcarskog franka i pada evra zbog politike Evropske banke - pojašnjava Bogosavljević za "Vesti".

On ističe da cene energenata imaju veću dinamiku rasta, naročito tečna goriva zbog plaćanja u dolarima.

Reuters

Pročitajte još:

* Plaši vas ledeni šok? Čekajte da vidite cenovni udar!

* Zašto (samo) ovde raste cena hrane

* "Neće biti drastičnog poskupljenja 2015."

* Dr Propast: Uzalud vam trud bankari

- Poskupljenje energenata za sobom povlači i dizanje mnogih cena, a penzije i plate u javnom sektoru su umanjene. Zato prodavci idu na manje pakovanje po istoj ceni, ali i s lošijim kvalitetom robe, što može biti opasno po zdravlje naročito kada je reč o prehrambenim proizvodima. Zbog niskog standarda, građani se sve više odriču kupovine sredstava za higijenu, odeće i obuće - kaže Bogosavljević.

Cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji su približne Nemačkoj gde je prosečna plata više nego deset puta veća! Primera radi, Nemci litar mleka plaćaju 0,74 evra, dok je u Srbiji 0,72 evra. Hleb je u Nemačkoj oko evro, dok je u Srbiji pedesetak centi.

Saša Đogović, stručnjak za tržišna istraživanja, kaže da će rast cena nesporno dovesti do pada životnog standarda.

- Očekujem da će zbog pritiska uvoznih cena na bazi kursa dolara uskoro poskupeti kafa, kakao, čokolade i konditorski proizvodi, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Zbog toga ćemo te proizvode manje kupovati, dok ćemo osnovne životne namirnice, poput hleba, i dalje redovno uzimati. Pad srpskog životnog standarda je posledica loše ekonomske politike 15 godina unazad kada je zabašurivano pravo ekonomsko stanje, pa je sada sve došlo na naplatu - kaže Đogović za "Vesti".

Sa Đogovićem je saglasan i ekonomista Branko Dragaš koji u izjavi za naš list ukazuje da su sve vlasti od 2000. imale isti ekonomski model koji je sada doveo do potpunog kraha.

- Dovoljno govori podatak da se samo u februaru Srbija zadužila sa rekordnih 907 miliona evra. Jasno je da je sve uništeno i obesmišljeno i da sledi dalji drastičan pad životnog standarda - zaključio je Dragaš.

Srbija za petinu skuplja od EU

Troškovi poslovanja u Srbiji su, zbog propisa i birokratskih procedura u trgovini, gotovo za petinu viši nego u zemljama EU, a isti proizvodi su u proseku skuplji za 18,5 odsto jer srpski trgovci moraju u cenu proizvoda da zaračunaju niz državnih nameta, pokazalo je istraživanje Mreže za poslovnu podršku.

Gledano kroz cene hrane, odeće i tehničkih proizvoda, potrošači u Srbiji pri kupovini na godišnjem nivou plaćaju 420 miliona evra više nego građani u zemljama EU.

Trgovcima koji prodaju rinfuzno meso i mesne prerađevine u Srbiji država nameće osam opterećujućih procedura ili duplo više nego u EU, a dupla procedura se odnosi i na prodavce televizora ili računarske opreme koji imaju čak šest nameta.

Takođe država ne vraća novac potrošen na plaćanje analiza uzoraka hrane, dok se većini evropskih trgovaca to refundira u roku od 15 dana.

Zbog dugog birokratskog postupka, svaki proizvod koji se uveze u Srbiji mora da bude skuplji nego u matičnoj zemlji, jer značajno povećava troškove trgovaca.