Zašto (samo) ovde raste cena hrane
U Srbiji hrana, za razliku od "ostatka" sveta, stalno poskupljuje uprkos sve praznijim džepovima građana, pišu Novosti.
Dok u svetu cene hrane padaju, u Srbiji su mimo svake logike gotovo duplo veće. Prema podacima UN-ove organizacije za hranu FAO, namirnice su na svetskom tržištu tokom protekle godine pojeftinile za sedam odsto, dok su kod nas povećane za 15,4 odsto!
Najveći pad cena u svetu je bio kod šećera (17,1 odsto), mlečnih proizvoda (14,5 odsto), ulja i masti (10,7 odsto), a osetno manji kod žitarica (2,4 odsto) i mesa (1,1 odsto). Istovremeno, u Srbiji gotovo svi ti proizvodi značajno su poskupeli između šest i čak 27 odsto. Kod nas je poskupeo čak i šećer - doduše kod slatkog kristala zabeleženo je najmanje povećanje.
Poskupljenjima u Srbiji najviše su, inače, doprineli novi, "teži“ cenovnici akcizne robe, duvana i alkoholnih pića, kao i namirnica čije su cene povećane zbog slabog poljoprivrednog roda, ali i kartelskih struktura. Cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u korpi potrošača, odnosno najviše i kupuju.
Tako, dok u svetu jestivo ulje i masti pojeftinjuju kod nas ih skuplje plaćamo za trećinu, odnosno za 27,9 odsto. Svežem mesu cene su podignute za prosečnih 17,5 odsto, a ribi za 19 odsto. Potrošači u Srbiji u 2012. godini izdvajali su 12,2 odsto više para za kupovinu mleka, jogurta, sira, dok je u svetu, cena mlečnim proizvodima takođe padala. Poskupela su jaja... Džepovi su nam lani bili prazniji i zbog znatno skupljeg povrća, i to za 28,7 odsto.
Situacija u kojoj je u Srbiji sve skuplje nego u svetu govori da je kurs domaće valute ipak formiran tako da je precenjen, zbog čega se podiže cena uvozne robe, ali i zvog monopola. Stručnjaci smatraju da je i za jedno i za drugo lek više tržišta, sloboda ulaska u Srbiju i jačanje konkurencije.
Ključnu ulogu u poskupljenju većine proizvoda, kako se uvek pravdaju proizvođači, odigralo je povećanje cena sirovina i energenata, ali i to što trgovci nisu hteli da se odreknu visokih marži.
"Ono što je kod nas uslovilo pravi "cunami" poskupljenja u prošloj godini svakako je dalji pad vrednosti dinara, povećanje PDV-a za dva odsto, i stvaranje monopola u privredi. Stanje u ekonomiji zemlje dodatno je pogoršalo odsustvo svake strategije poljoprivrednog razvoja zamlje, pa je tako pogled u nebo ono što opredeljuje kakav će nam biti rod", ukazuje Saša Đogović, ekonomista.
Cene su kod nas bile brže od projektovane inflacije i rasta evra. Proizvođači su žurili da, za svaki slučaj, u cenu svojih proizvoda ugrade, po pravilu, duplo veću inflaciju. Prometnici su zaračunali i znatno veće marže.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević kaže da poskupljenja "nisu ništa novo u zemlji Srbiji" u kojoj ne postoji zakon o ponudi i potražnji.
"Gubici u kasi kod nas se, gotovo po pravilu, nadoknađuju povećanjem cena i to mimo svakog kriterijuma. A, to je moguće jer ne postoji veća konkurentnost na tržištu, pa su u pojedinim slučajevima nepristojno visoke zarade prometnika, odnosno njihova marža", kaže Bogosavljević.
