Svaki drugi pištolj i puška sakriveni
Stručna javnost pozdravlja potez vlasti, uz sumnjičavost da će se oni koji na crno drže oružje prijaviti zbog visokih poreza na njegovo posedovanje.
Legalizaciju ili predaju omogućio je novi zakon o oružju i municiji, usvojen pre tri nedelje u srpskom parlamentu.
Sablja posekla najviše cevi
Od 1992. godine u Srbiji je bilo pet legalizacija oružja, a najveća predaja ilegalnog oružja zabeležena je 2003, tokom policijske akcije Sablja. Policija je tada zaplenila oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.
Koliko je o ovom problemu brinula država u kojoj su sve češći vatreni ulični i kućni obračuni govori porazna činjenica da je prethodna akcija sprovedena pre osam godina i da je tada predato 8.500 komada oružja. Srbija, procenjuju u MUP-u na crno drži i do 900.000 raznog oružja.
Statistika otkriva da je naša zemlja vodeća u okruženju sa 15,22 komada na 100 građana, odnosno da 589.525 ljudi ima registrovan 1.189.522 komada vatrenog oružja, od čega je u legalnom posedu civila 1.144.863 lakog naoružanja, dok blizu 50.000 imaju firme. Dozvolu za nošenje oružja, osim policajaca, vojnika i zaposlenih kao obezbeđenje ima i 1.700 građana.
Kod nekih, poput jednog 60-godišnjeg Beograđanina, nađen je čitav ilegalni arsenal od 16 pušaka i 638 komada municije raznog kalibra.
Generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Dušan Ilić ističe za "Vesti" da je akcija dobar potez u cilju smanjenja ilegalnog naoružanja. Dodaje da produženje akcije roka sa mesec na tri može doprineti odzivu, naročito onih koji imaju eksplozivna sredstva i zolje, dozvoljenih samo vojsci.
Redakciji "Vesti" javio se čitalac koji ima dva pištolja i za svaki plaća po nešto više od 30 evra poreza, a košta ga i dozvola za nošenje oružja, pa smatra da država hoće akcijom da dobije nove poreske obveznike za punjenje republičke kase.
Ilić potvrđuje da visoki godišnji porez na držanje oružja jeste problem, a može da bude i razlog odustajanja građana od legalizacije oružja.
Pročitajte još:
* Čekamo ruske avione, raketne sisteme i radare
* Rasprodaja kod vojske: U ponudi tenkovi, haubice, oklopna vozila i drugo naoružanje
- Oporezivanje na registraciju oružja se vrši na osnovu Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara zajedno sa porezom na upotrebu motornih vozila, plovila i vazduhoplova, što je besmisleno. Kao asocijacija smo se više puta obraćali Ministarstvu finansija objašnjavajući da je to nepotrebno opterećenje za građane. Rečeno nam je da je inicijativa dobra, ali ništa nije preduzeto - objasnio je Ilić, koji veruje da u posedu građana ima oko 400.000 ilegalnih cevi.
Različitog mišljenja je policijski stručnjak Božidar Spasić koji tvrdi da se na crno drži oko 2,5 miliona komada ubojitog oružja. Podseća da se puno oružja slilo posle ratova 90-ih, a prodavalo se bez ikakve kontrole i vrlo jeftino.
Predaja bez posledica
Građani, kako je saopštio MUP, mogu legalizovati neovlašćeno držano oružje ispunjavajući zahtev koji košta nešto više od 40 evra. Ako žele da ga se odreknu, to mogu bez ikakvih sankcija, predajom najbližoj policijskoj stanici bez dokazivanja porekla. Oni koji bi da legalizuju oružje za ličnu bezbednost, kao i lovačko i sportsko, imaju dva nova uslova zdravstvenu sposobnost koja će se proveravati na pet godina i opravdani razlog za posedovanje oružja.
- Država akcije predaje nelegalnog oružja sprovodi onda kad oseti da je previše skrivenog oružja kod građana. Ranije akcije su pokazale da oni baš i ne veruju policiji, jer se odazivalo svega nekih pet odsto - navodi Spasić, a kao potvrdu da Srbija leži na oružju ističe da policija u akcijama šverca droge i belog roblja uvek nalazi i nelegalno oružje.
Crna Gora prednjači
Sa 2,21 žrtvom ubistva na 100.000 stanovnika Srbija zauzima sredinu na listi zemalja potencijalnih kandidata za članstvo u EU, dok je Crna Gora vodeća u Evropi sa najvećim brojem ubistava počinjenih vatrenim oružjem, koji iznosi 70 odsto.
Prema istraživanju UN i SZO, u Albaniji je oružjem počinjena trećina ovih krivičnih dela.