Vlast pojela pare za odbranu
Najkritičnije je kod Zabrežja i Velikog Polja, jer nasipi pored Save i Dunava koje su porušile prošlogodišnje poplave, prema tvrdnji meštana nisu obnovljeni, već samo zakrpljeni. Sepi i Šabac, jer nasip od Dranovca do Čevrntije koji štiti od reke Save, nije potpuno saniran. U porastu je vodostaj svih reka u Pomoravskom okrugu, zbog čega su štabovi u Paraćinu i Svilajncu na rekama uveli dežurstva Civilne zaštite kojima noću pridružuje policija.
Pročitajte još:
* Za obnovu potrebne dve milijarde
* "Blagojević mesecima obmanjuje poplavljene"
* Žrtve poplave taoci nesposobne vlasti
* "Nije bilo odbrane, odgovoran je Bog"
* Evakuisano preko 31.873 ljudi, najteže u Obrenovcu, Krupnju, Sremskoj Rači...
Od donacija koje su dobrim delom stigle od srpske dijaspore, zbrinute su, prema rečima direktora vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marka Blagojevića zbrinute su 292 porodice, dok je još 45 u finalnoj fazi, a novac za sanaciju objekata je, ističe on, dobilo blizu 18.000 porodica. Blagojević uverava da će kompletna sanacija biti završena na godišnjicu majskih poplava.
Dragan Murar, jedan od organizatora ranijih protesta Obrenovčana, međutim tvrdi i da 70 porodica u ovom gradu nije dobilo ništa, dok Goran Mitrović iz Poslovnog kluba Obrenovac (PKO) ukazuje da preduzetnici u ovom gradu nisu dobili nikakvu pomoć, što direktno pogađa više od 3.000 u privatnom sektoru i njihove porodice.
Murar za "Vesti" tvrdi da na obrenovačkim nasipima nije ništa urađeno, osim malog dela na Zabrežju, zbog čega ljudi u tom delu žive u neprestanom strahu da će im bujice opet sve odneti.
- Ljudi su dobijali po dve ili 3.000 evra u novcu, što je eventualno dovoljno samo za podove, pa se i dalje muče da stvore osnovne uslove za život. Ima i onih bez krova nad glavom o čemu svedoči podatak da je u hotelu smešteno oko 230-oro, dok je u kasarni oko 130 ljudi - pojašnjava naš sagovornik.
Goran Mitrović iz PKO ističe da je u Obrenovcu u privrednom smislu od poplava do danas, produžena dugoročna agonija, zbog koje su preduzetnici prinuđeni da prekinu da rade, otpuste radnike i odu iz grada.
Paraćin dobija jači bedem
U Paraćinu je, prema rečima predsednika te opštine Saše Paunovića, obnovljen veliki broj domova, a u toku je zbog proceduralnih razloga rad na četiri kuće i još nekoliko koje su morale da sačekaju sušenje zidova.
- Reka Crnica koja je poplavila Paraćin maja 2014. je pod nadležnošću preduzeća Srbija vode koje sada radi na projektu novog sistema zaštite od poplave. Stari građen početkom 70-ih godina prošlog veka nije dovoljan, jer je projektovan za 50 odsto od količine vode i poplave kakva nas je zadesila. Prema planu, tokom ove godine treba da bude izgrađen jači betonski nasip od dosadašnjeg - kaže Paunović za "Vesti".
- Privatnici ni dinar pomoći nisu dobili, ni olakšicu ni odlaganje plaćanja dospelih obaveza. Država nejednako tretira budžetski sektor u odnosu na privatni koji je potpuno zaboravljen, a gde radi 3.156 radnika. Procenjena šteta usled nemogućnosti obavljanja privredne aktivnosti iznosi više od 30 miliona evra - ukazao je Mitrović za "Vesti".
Velika Morava ponovo preti
Vodostaj raste na Velikoj Moravi, Belici i Lugomiru, Resavi i Crnici, koje su u maju izazvale katastrofalne poplave u Jagodini, Paraćinu i Svilajncu, ali načelnik Štaba za vanredne situacije MUP za Pomoravski okrug Goran Kušić kaže da nema izlivanja iz korita, niti od izlivanja, jer su lokalne samouprave pojačale aktivnosti. Vodostaj Velike Morave, prema podacima Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije kod Varvarina je plus 13 centimetara, kod Bagrdana blizu Jagodine 168 centimetara, s prognozom da će biti "u porastu", dok se vodostaj Lugomira i Belice u Jagodini, Crnice u Paraćinu i Resave u Svilajncu približio upozoravajućim nivoima".
On iznosi podatak da se do decembra prošle godine ugasilo 40 firmi, a od januara ove još devet.
- To će se, nažalost, sve više dešavati, jer nema poslovanja koje može da ostvari tu razliku koja obezbeđuje izmirenje poreskih obaveza. Svako ko zatvori firmu automatski gubi pravo na državnu pomoć - naveo je naš sagovornik.
Nepravde potopile Svilajinac
Svilajinac je pogođen majskim poplavama, jer kako za naš list kaže nekadašnji predsednik opštine Dobrivoje Budimirović Bidža, lokalna vlast nije koristila ono što je ranijih godina urađeno. - Obale su regulisane dok sam ja vodio grad, ali od lokalne vlasti zavisi da li će primena onog što imaju biti adekvatna. Ispalo je i da su poplave nekom majka, a nekom maćeha, jer je bilo puno nepravde i malverzacija, pa je grešni narod nastradao - opisuje Budimirović situaciju i iznosi primer da su od donacija kojima je saniran vrtić, mogla da budu izgrađena tri nova vrtića.
On ukazuje da je Vlada Srbije septembra 2014. Džonson elektriku, za otvaranje pogona u Nišu za zapošljavanje 250 radnika dala subvencije od 2,25 miliona evra ili 9.000 po jednom čoveku, dok privatni preduzetnici iz Obrenovca, do danas, od Vlade nisu dobili ni dinar.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić uverava da opasnosti od novih poplava sada nema, a nedavno je najavio novi kvalitetniji zakon za definisanje ove oblasti.
- Težište svih aktivnosti zaštite spasavanja u vanrednim situacijama je na lokalnim samoupravama, ali je najmanje urađeno na preventivi. Svaka opština mora da uradi procenu rizika i plan zaštite i spasavanja, ali nema više od pet koje su uradile taj dokument - kaže Marić.
Narod se i dalje zlopati
Dragan Murar ukazuje da još uvek nisu završene ni neke ustanove u Obrenovcu, zbog čega se narod i dalje zlopati.
- U policijskoj stanici je obnovljeno samo prizemlje, nije dovršena ni Poreska uprava, dok u poštu ljudi moraju da idu na sprat i da se guraju u maloj prostoriji da bi završili neodložne obaveze - kaže Murar.
Manjkave uredbe
- Vlada Srbije je krajem 2014. usvojila Uredbu o utvrđivanju Državnog programa obnove privredne delatnosti na poplavljenom području, a početkom ovog meseca i Uredbu o izmenama i dopunama prethodne Uredbe. Obe imaju brojne manjkavosti gledano iz ugla preduzetnika i oporavka privredne aktivnosti. Kriterijumi za dobijanje pomoći su, po mišljenju preduzetnika, nerealni, jer su izostavljeni sa više od 50 zaposlenih, kao i oni koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre. Usvajanje uredbi stvorilo je konfuziju kod preduzetnika o tome šta je potrebno da bi ostvarili pomoć države - ukazao je Mitrović.