Skupo plaćena obećanja Esmarku
Prema saznanjima "Vesti" Esmark ima nameru da investira 400 miliona dolara u pokretanje proizvodnje u Smederevu, ali iz kredita čiji bi garant bila Vlada Srbije koja, pak, to ne može da prihvati jer ima aranžman s MMF koji zabranjuje davanje garancija za državne kompanije.
Pitanje je i da li će Evropska komisija dozvoliti garancije čak i da ih Vlada prihvati jer je reč o pomoći koja nije dopuštena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU koji je u punom obimu na snazi od 1. februara. Glavobolju srpskim pregovaračima zadaje i to što Esmark ne želi da zadrži svih 5.000 radnika železare istim onima kojima je Vučić obećao da neće biti otpušteni najavljujući im "veliko slavlje kad se posao zaključi".
Pregovori s Esmarkom nastavljeni a njihovi učesnici očekuju da bi konačni dogovor mogao biti postignut u narednih 10 do 15 dana. I taj rok je problematičan jer je Srbija morala da podnese poslovni plan za Železaru do 1. februara, a u Briselu nije odlučeno da li se Srbiji novi rok uopšte odobrava.
Stručnjaci upozoravaju da je premijer ključnu grešku napravio onda kad je proglasio Esmark pobednikom čak i pre raspisivanja tendera. U pregovorima s američke strane su ljudi koji dobro poznaju prilike u Srbiji jer je reč o bivšim zvaničnicima Ju-Es-Stila, kompanije koja je do 2011. bila vlasnik srpske železare. Glavni stručni pregovarač je Džon Gudiš, koji je bio direktor čeličane u Košicama.