Nije precizirano šta će Stanković tačno raditi na novom poslu, bitno je da smo dobili iskrenog i pouzdanog čoveka u vrhu organizacije, nekoga ko će pomoći Srbiji, ali i ostalim "malim" zemljama da dobiju kakvu-takvu ravnopravnost u aktuelna vremena, gde novac kroji čak i fudbalske sudbine.

Dočekao je veliki as da i njegov prvenac, 16-godišnji Stefan, zaigra u kadetskom nacionalnom tim Srbije. Meč u Staroj Pazovi privukao je pažnju i njegovih prijatelja, sportskih asova Predraga Danilovića, Jugoslava Vasovića, Marka Pantelića, Ivice Dragutinovića...

Ispunjen ponosom Deki je gledao levonogog momka sa brojem 18 na leđima, svog dečaka koji stasava u milanskom Interu, ali želi i igraće samo za Srbiju.

Jedan od najpoznatijih srpskih fudbalera svih vremena se pokazao i kao veliki humanitarac, širok je spisak onih kojima je Stanković pomogao, mada nerado govori o tome. Akcija koja je ostala upamćena datira od prošle godine, kada je uručio ključeve stanova bivšim radnicima firme Termoelektro u Obrenovcu, čiji domovi su stradali u katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju pre dve godine. Kako bi 28 porodica dobilo novi krov nad glavom, Dejan Stanković je okupio brojne prijatelje i u okviru svoje fondacije sakupio 500.000 dolara.

Dejan je rođen je 11. septembra 1978. i već tada se moglo pretpostaviti da će se kroz život družiti sa "bubamarom". Otac Borislav je igrao za OFK Beograd, a majka Dragica je bila član Sloge iz Zemuna. Dejan ima i brata Sinišu.
Prve fudbalske korake je napravio u lokalnom klubu, Teleoptiku iz Zemuna, sa sedam godina, a sa 14 se preselio na "Marakanu".

Već sa 16 se našao u seniorskom pogonu i zaigrao je u sezoni 1994/1995. Pod vođstvom Ljupka Petrovića, Vladimira Petrovića Pižona, Vojina Lazarevića i Milorada Kosanovića, upisao je četiri sezone i osvojio jednu šampionsku titulu i tri trofeja u Kupu Jugoslavije.

Oborio je rekord Dragana Džajića kao najmlađi strelac u klupskoj istoriji, postao je i najmlađi kapiten, a posebno se pamti njegov nastup u Beogradu protiv Kajzerslauterna, tadašnjeg vlasnika duple krune u Nemačkoj, u Kupu pobednika kupova 1996/1997. Evropsko tržište je brzo reagovalo, a najkonkretniji je bio Lacio, koji je platio 24 miliona nemačkih maraka za njegov transfer u Rim 1998. godine.

Put Italije je otišao veoma mlad, ali ne i sam. Odrastao je i sazrevao zajedno sa Anom, sestrom saigrača iz Crvene zvezde i bivšeg slovenačkog reprezentativca Milenka Aćimovića, koju je upoznao sa 19 godina. Kako je više puta istakao, bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje i danas, a krunisana je rođenjima tri sina - Stefana, Filipa i Aleksandra, koji će biti naslednici i na fudbalskom terenu.

Dejan Stanković je prvi kapiten "orlova" i rekorder po broju utakmica u našem nacionalnom dresu. Rekordni, 103. meč je upisao u jesen 2013, protiv Japana u Novom Sadu. Takođe, na SP u Južnoafričkoj Republici je postao prvi fudbaler koji je igrao na ovom planetarnom takmičenju za tri reprezentacije - Jugoslaviju (1998), Srbiju i Crnu Goru (2006) i Srbiju (2010).

Po završetku karijere, ostao je da živi sa porodicom u Milanu.
                                                                                                       P. Živković