Prvi put pred Bajram 2007, kad se, uz sukobe u džamijama, po neku tuču, pretnje i ucene, odvojio od Muamera Zukorlića i formirao paralelnu islamsku zajednicu, drugi put, tokom Ramazana 2009, kada je policija u Beogradu u njegovim kolima našla pištolj - očevu zarđalu beretu, staru 40 godina za koju je imao dozvolu, a koja se slučajno zatekla u njegovim pasatu. Oba puta iz teških situacija izašao je kao pobednik.

Ovih dana Adem Zilkić je ponovo u nevolji i opet uoči Ramazana i Bajrama... Iz ove se najverovatnije neće izvući, ne zato što je sateran uza zid, već zato što je shvatio da je sve odavno izašlo iz okvira vere i uplovilo u nezdrave političke vode. Nakon što su ga najbliži saradnici "prodali", iako ima još puno pristalica u sandžačkim džamijama i džematima, Zilkić je odlučio da dodatno ne deli muslimane i da se više ne kandiduje za reisa. Posvetiće se veri, Kuranu i humanitarnom radu.

Iznuđenim povlačenjem Adema Zilkića, imama, teologa, verskog poglavara, filozofa, istoričara, prozaiste i pesnika, najviše će izgubiti kompletna Islamska zajednica, a posebno, ako uopšte opstane, njegov Rijaset Islamske zajednice Srbije. Na velikom dobitku biće, kako Adem često voli da kaže, njegova porodica, posebno bolesna supruga Abida, kojoj će moći da posveti mnogo više vremena, i književnost, jer će završiti nekoliko započetih knjiga i započeti novu zbirku pesama...

Adem Zilkić rođen je 1956. u selu Oraše kod Tutina gde se od poljoprivrede teško živelo. Otac Halil i majka Hajrija sa puno ljubavi brinuli su o sinu jedincu i dve ćerke. Karijeru imama započeo je 1991. u pešterskom selu Dolovo gde se brzo pročuo kao vredan hodža i graditelj džamija, nakon tri godine nagrađen je mestom glavnog imama u Tutinu što je podrazumevalo visoku školsku spremu, zbog čega je na prištinskom Filozofskom fakultetu vanredno upisao i u rekordnom roku (s odličnim prosekom) završio orijentalistiku i naučio turski i arapski jezik.

Pre toga prošao je teško detinjstvo, pamti pešačenja po snegu iz rodnog sela Oraše do Ribarića, nastavak školovanja u prištinskoj medresi, koju je upisao na nagovor religiozne majke Hajrije (otac je hteo da izuči neki zanat) i služenje vojske u Kumanovu gde mu je komandir bataljona bio glavom i bradom Ratko Mladić. Kada su ga kasnije, kao reisa, optuživali da je bio Mladićev ćata odgovarao je "da je vojsku svako morao da služi" i da je i tada upražnjavao svoju veru.

Zilkić je napisao i objavio nekoliko knjiga iz oblasti orijentalistike. Najviše vremena posvetio je "Rječniku orijentalnih riječi u srpsko-bosanskom jeziku", a u narednom periodu više pažnje posvetiće poeziji i prozi.

Posebno se ponosi svojom porodicom - suprugom Abidom, sa četiri ćerke i sinom. Najstarija Mersiha završila je psihologiju u Novom Sadu, Selma je diplomirala teologiju u Sarajevu, Nuvara filologiju u Novom Sadu, a Mahija engleski jezik u Sarajevu. Najmlađi Kadir završio je medresu u Beogradu, a potom i teologiju u Turskoj gde se i dalje školuje na diplomatskoj akademiji.
                                                                            D. N. Petrović