Iako u poznim godinama i sa nagomilanim zdravstvenim problemima, supruga nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića ne planira da se povuče iz politike, već je od svojih saradnika nedavno tražila da joj naprave biznis plan za pokretanje političke stranke, moguće čak i zbog toga da bi se obračunala sa svojim političkim protivnicima zbog kojih je već godinama u izgnanstvu u Rusiji.
Mirjana Marković je rođena 10. jula 1942. godine u šumi nadomak sela Brežane kod Požarevca, gde je njena majka Vera Miletić bila u partizanima. Petnaest meseci kasnije, 5. oktobra 1943. godine, Veru su u Beogradu uhapsili agenti Specijalne policije. Skrivala se u skloništu ispod poda kada su došli agenti. Nisu je našli ni posle dva pretresa, ali su ostavili četiri agenta u stanu, što Vera nije znala pa je podigla poklopac skloništa i tako su je uhvatili. Pošto je uhapšena, Vera je podvrgnuta strašnom mučenju, a zatim je streljana. Nije sigurno da li je tokom mučenja izdala mnoge komuniste, ali je dugo godina posle rata zvanična partijska verzija bila da se Vera pod strahovitim mučenjima slomila i izdala partijske kolege, o čemu je na Petom kongresu KPJ 1948. godine govorio i Aleksandar Ranković.
Inače, Verina porodica bila je komunistička, pa je više članova porodice završilo u partizanima, a najpoznatija među njima je Davorjanka Paunović, Titova velika ljubav. Njoj je Vera Miletić bila sestra od ujaka.
O maloj Mirjani Marković kasnije su se brinuli Verini roditelji, budući da je Mirjanin otac Moma Marković bio zaokupljen partijskim i državnim poslovima, pa ga je Mirjana viđala uglavnom za vreme raspusta. Međutim, iako je Moma Marković posle rata bio jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji i član Centralnog komiteta, njegova karijera nije bilo tako briljantna kako se moglo očekivati. Već pedesetih godina izguran je iz vrha vlasti i izgubio je uticaj, za razliku od svog brata Draže Markovića koji je sedamdesetih godina postao najmoćniji čovek Srbije.
Mirjana je osnovnu školu završila u Požarevcu. U mladosti joj je nadimak bio Baca, a sa Slobodanom Miloševićem se upoznala u komunističkoj mladoj organizaciji još tokom gimnazijskih dana. Veruje se da je Mirjana usmerila Slobodana ka komunizmu. Smatrali su je sivom eminencijom vlasti koja je s godinama gotovo potpuno ovladala političkim odlukama Slobodana Miloševića, s kojim je provela ceo život i s kojim ima ćerku Mariju i sina Marka.
Kako je već to bila tradicija u porodici, i Mirjana Marković je rano postala komunista. Vrlo često je u kosi nosila cvet i po tome je poznata i najširoj javnosti. U jednom intervjuu ona je objasnila da je na jednoj davno snimljenoj fotografiji njena majka Vera imala takav cvet u kosi, pa je ona odlučila da ga i sama nosi u spomen majci.
Osim što je u javnosti najpoznatija kao supruga Slobodana Miloševića, poznata je i kao jedan od osnivača Jugoslovenske levice. Do oktobra 2000. godine JUL je bio glavni koalicioni partner Miloševićevoj Socijalističkoj partiji Srbije.
Pošto joj je muž pritvorenik u Haškom tribunalu, Mirjana Marković u februaru 2003. godine napušta Srbiju i odlazi u Rusiju, gde i danas živi u podmoskovskoj rezidencijalnoj oblasti Barviha. Interesantno je da od 2003, kad je napustila Srbiju, nijednom nije posetila Slobodana Miloševića u Hagu. Takođe, nije bila na Miloševićevoj sahrani 2006. godine.
Rekla je i da sebi prebacuje mnogo stvari, a najviše to što je uopšte verovala ljudima.
- Prebacujem sebi zato što sam verovala da su levičari hrabri, pošteni i solidarni ljudi... i zato što nisam sumnjala da me ljudi lažu - pričala je Mira.
Ona kaže i da se s ćerkom Marijom često čuje u dugačkim telefonskim razgovorima.
- Po slikama koje dobijam od nje vidim da je i dalje veoma lepa. Marka čujem i viđam. On se, naravno, promenio, sad je mnogo ozbiljniji čovek i mnogo lepši nego pre - govorila je Mira.
Srpske vlasti za njom su raspisale poternicu zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i podstrekivala na krivično delo. Ona se tereti da je položaj koristila da stan u vlasništvu srpske vlade dodeli dadilji svog unuka. Javnost je nagađala da je povezana sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, ali to nikada nije potvrđeno optužnicom.