Rođen je na novogodišnje jutro, 1. januara 1953. godine u selu Saraoci kod Smedereva od oca Srbina i majke Slovenke, prve godine života provodi u ovom selu, na obalama Velike Morave. Kad je Zoran imao 11 godina njegova porodica se seli u Ljubljanu u potrazi za boljim životom, gde on završava osnovnu školu, gimnaziju i Ekonomski fakultet. Tokom studija sagradio je kuću od novca koji je zaradio radeći u lokalnom auto-moto savezu i još nekim poslovima. Decembra 1988. preživeo je tešku saobraćajnu nesreću, ali bez većih povreda.

Već pri kraju studija moglo se naslutiti da ima smisla za biznis. Tokom studija počeo je da radi u poštanskoj službi, a ubrzo se zapošljava u Merkatoru. Ostao bi nepoznat široj javnosti da 1997. godine ne postaje predsednik uprave te čuvene slovenačke firme. On je i najzaslužniji za prerastanje Merkatora u najveće preduzeće u Sloveniji sa 15.000 zaposlenih i prodavnicama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Na ovoj poziciji nalazio se do novembra 2005. kada je smenjen, kako tvrdi, u političkom obračunu sa njim.

Nakon odlaska sa čela uprave Merkatora, odlučuje se za političku karijeru. Svoje menadžerske sposobnosti pokazao je u javnoj službi, koristeći svoju popularnost kao jedan od najuspešnijih privrednika u Sloveniji. Izlazi na izbore za gradonačelnika Ljubljane i oktobra 2006. ubedljivo, u prvom krugu sa 63 procenta glasova pobeđuje kao tada nezavistan kandidat. I na izborima u oktobru 2010, njegova pobeda za gradonačelnika Ljubljane bila je još ubedljivija - dobio je čak 69,1 odsto glasova.

Kao gradonačelnik Ljubljane rešio je višedecenijsku nedoumicu i politički problem ovog grada - da li sagraditi stadion i sportsku arenu. Janković je presekao raspravu i u roku od četiri godine je sportski objekat sagrađen, ali uz sumnje za korupciju. Među uspehe Jankovića, kojima je i obezbedio tako dugo stolovanje u prestonici dežele, jeste i obnova centra Ljubljane, te njegovo zatvaranje za saobraćaj. Sa druge strane u njegovo vreme dug Ljubljane je značajno porastao.

Učestvuje i na parlamentarnim izborima u deželi 2011. godine, sa listom Pozitivna Slovenija koja je dobila više glasova od partije Janeza Janše. Međutim, zbog optužbi za korupciju izgubio je koalicionu podršku i nije izabran za premijera dežele, kao što su svi predviđali. Nakon toga se vraća u Ljubljanu i ponovo na izborima dobija mesto gradonačelnika.

Uz poslovnu karijeru, Janković je aktivan i u sportu. Bio je potpredsednik košarkaškog kluba Olimpija, predsednik rukometnog kluba Krim Elektra, te predsednik Rukometnog saveza Slovenije. Probao je da postane i predsednik Evropske rukometne federacije, u čemu nije uspeo.

Poslednjih godina on i porodica imali su ozbiljnih zakonskih problema, krivičnih istraga i često su od medija optuživani za korupciju. Više puta je nagrađivan, a dobio je i nacionalno priznanje Slovenije "Menadžer godine 2002". Izjašnjava se kao ateista. Oženjen je Mijom i imaju dva sina, koje često povezuju sa Jankovićevim poslovima zbog kojih je bio meta istraga.

B. Đokić