Inače, ministar, poznat kao neko ko reši da ponešto komentariše, ne voli neprijatna pitanja. To je i dokazao kada je novinarku TV N1 Minju Miletić, koja ga je naljutila insistiranjem da joj objasni zašto su baš dve firme dobile novac za TV projekte, "kulturno" poslao na konkurs za mis.

- Zamislite da se prijavite za neki konkurs lepote i navedete da ste radili na N1. Da li je to što ste radili za ocenu komisije kako izgledate na podijumu? Složićemo se da ne. Ali takva informacija može da utiče da se procenjuju ličnost i karakter - uzvratio je minisitar.

Vukosavljević je bio i na tapetu bivše balerine Aje Jung kojoj je, kako je rekla, obećao, a nije dao novac za Beogradski festival igre. Nuđeno joj je da ćuti i dobije nešto novca, što je odbila. Novinare je začudio kada je termin otvaranja Narodnog muzeja povezao sa "višom silom", a optužili su ga da obesmišljava napore radne grupe za izradu medijske strategije. Na mesto ministra došao je pre dve godine sa pozicije gradskog sekretara za kulturu na kojoj je bio od 2013. do 2016. Rođen je 1962. u Beogradu. Završio je Jedanaestu beogradsku gimnaziju 1980, a na beogradskom Pravnom fakultetu diplomu stekao 10 godina kasnije.

Pohađao je postdiplomski specijalistički kurs na temu Međunarodni ugovori, ali nema podatka da je završio. Imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Vukosavljević je 80-ih prošlog veka radio u spoljnoj trgovini firme Univerzal, a njegov put do državne fotelje išao je preko privatnog biznisa koji mu baš i nije išao od ruke. Bio je vlasnik i direktor preduzeća za promet nekretninama i pružanje pravnih usluga, a od 2002. suvlasnik i direktor preduzeća za odnose s javnošću Logos pablik rilejšns koje je u procesu gašenja, dok je firma Leks end lobi za lobiranje ugašena 2011.

Udruženje Moj heroj je osnovao 2008, a ubrzo i istoimenu suvlasničku firmu za računarsko programiranje. Udeo u toj firmi je zbog upozorenja Agencije za borbu protiv korupcije preneo na jednog od suvlasnika. Zbog državne funkcije, Agencija ga je opomenula još dva puta za sukob interesa, pa je ostavku podneo u Udruženju "Dositej Obradović" za unapređenje srpske prosvete i obrazovanja i na članstvo u UO Zadužbine "Miloš Crnjanski".

Bio je 2011. pokretač peticije za osnivanje Muzeja žrtava genocida nad srpskim narodom u 20. veku i od vlasti tražio da učestvuje u prikupljanju dobrovoljnih priloga za muzej u Beogradu i ispostavu u Banjaluci. Dok je obavljao funkciju gradskog sekretara za kulturu, Državna revizorska agencija je protiv njega podnela prekršajnu prijavu kao odgovornog lica, ali su odbili da je dostave novinarima, pa nije poznato šta mu je stavljeno na teret.

Pisao je tekstove za "Pravnik", "Književnu reč" i NIN. Od 2004. je član Krunskog kabineta porodice Karađorđević. U zvaničnoj biografiji piše da je dobitnik nagrade "Svetozar Marković" za istoriju i nagrade Francuske alijanse na evropskom konkursu za sastav na francuskom. Prijavio je stan od 62 kvadrata u centru Beograda, koji mu je ostavila maćeha Marija Čolak Antić, testamentom. Nije se nikada ženio. Govori engleski i francuski.

Dragana Dekić

Foto: Tanjug