Retka rođendanska prilika da se um koji i u stotoj funkcioniše za respekt, svečano obeleži. Učinile su to njene kolege sa Pravnog fakulteta u Beogradu, gde je decenijama bila predavač i šef katedre za međunarodno pravo. Kažu, jedan od najboljih i među studentima najpoštovanijih.

Kada je dan uoči jubilarnog rođendana, pomažući se četvoronognim štapom, došla u čuvenu "peticu" (najveći amfiteatar Pravnog fakulteta), dočekali su je aplauz, izrazi poštovanja i specijalna čestitka predsednika Srbije. Upitana da li se u amfiteatru oseća kao kada je predavala, spremno je odgovorila: "Još i mnogo bolje."

Rođena je u Pakracu, u vreme kada se ovaj gradić u zapadnoj Slavoniji nalazio u Austrougarskoj monarhiji i kada se nije moglo ni naslutiti da će srpsko stanovništvo tog kraja doživeti teške zločine i progone od potonje Nezavisne države Hrvatske, a pedeset godina kasnije i od hrvatskih oružnika u operaciji "Bljesak".

Nakon što je završila gimnaziju u Sušaku i nastavila obrazovanje u Beču, Drugi svetski rat zaustavio je školovanje Smilje Avramov. Upravo je ovaj rat, kada je 11 članova njene porodice stradalo u zloglasnom logoru Jasenovac, obeležio profesionalnu preokupaciju profesorke Avramov. Vremenom će postati jedan od vodećih svetskih stručnjaka za problematiku genocida.

Prava je završila u Zagrebu, ali će doktorat odbraniti na Beogradskom univerzitetu, gde će i provesti radni vek kao profesor. Usavršavala se u Londonu i SAD, na čuvenim univerzitetima Harvard i Kolumbija. Od 1973. godine do odlaska u penziju 1985, bila je šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Predavala je po pozivu i na brojnim univerzitetima u Evropi, Aziji i Americi.

Cenili su je i u zemlji i u inostranstvu, pa je od 1980. do 1982. bila predsednica Svetskog udruženja za međunarodno pravo.

Široj javnosti postala je prepoznatljiva 90-ih kada je kao stručni konsultant predsednika Srbije Slobodana Miloševića učestvovala na međunarodnim konferencijama vezanim za raspad SFRJ. Kasnije će kao prvi svedok odbrane na suđenju u Haškom tribunalu negirati da je njen bivši student Milošević planirao etničko čišćenje i nasilno zauzimanje teritorija u Hrvatskoj i BiH. I godinama kasnije sa dubokim poštovanjem sećala se Miloševića, ističući da nikada nije bila član njegove partije, a da je on bio jedan od najboljih i najučtivijih studenata svoje generacije.

O sadašnjem predsedniku Srbije, takođe pravniku, ne izjašnjava se. Kaže da Vučić nije bio njen student. Ali o generalu Ratku Mladiću ima samo reči hvale. Za bivšeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske govorila je da je "visoki humanista i vrhunski vojskovođa".

Iz braka sa Dušanom Avramovim, visokim državnim funkcionerom SFRJ, bankarom i diplomatom, profesorka Avramov ima dve ćerke, Draganu i Radmilu. Dočekala je i praunuke.

Na njen rođendan pre tri godine, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio joj je najviše odlikovanje - Sretenjski orden prvog stepena.

Ona Srbiji uzvraća ljubavlju: "Svako veče kad se molim za zdravlje moje dece ne propustim da se pomolim za Srbiju. Pomozi Bože Srbiju, zaslužila je. Časna je to zemlja."

J. Arsenović

Foto: www.mc.rs