Bogdanović je rođen u Beogradu 18. avgusta 1992. godine. Otac Dragan i majka Koviljka nisu ni sanjali da će njihovo starije dete jednog dana biti ime poznato u celom svetu. Bogdan je od devete godine, kao osnovac u OŠ "Pavle Savić" počeo da igra košarku s posvećenošću koja je kod većine retka, ali kod velikih sportista uobičajena. Dobru sliku naslikala je i porodična prijateljica Snežana:

- To je naš mali Rebrača. Da, da, Rebrača! Kad je bio mali nismo mogli da ga odvojimo od košarkaške lopte. Lupao je i po kući, gde je stigao. Kad mu uzmemo loptu, on je napravi od čarapa. A kad ga je jedna baka pitala čiji je, on bi govorio da je Rebračin!

Pošto je živeo u Mirijevu, logično je bilo da počne u KK Zvezdara. Sledi prelazak u KK Žitko 2008, a sa punoletstvom i odlazak u Partizan. Stigao je kod mladog trenera Vlade Jovanovića koji, opterećen rezultatima, nije imao ni sluha ni vremena za Bogdanovića, pa je predložio da ode na pozajmicu.

Međutim, Bogdan je pokazao šampionsku hrabrost i - odbio. I ko zna kako bi se sve završilo da se 2012. među crno-bela nije vratio Duško Vujošević.

Posle dve sezone Bogdan odlazi na jedino mesto gde bi se mogao jednako dobro da se razvija. Istanbul, Fenerbahče i trogodišnji rad sa Željkom Obradovićem dovršiće njegov razvoj i omogućiti mu da postane današnji NBA košarkaš, najplaćeniji početnik u istoriji NBA, predmet razgovora u celom košarkaškom svetu. A Istanbul je ovog momka obožavao!

Devojke pod marama svađale su se s policajcima da bi ga snimile, volonterke na Evropskom prvenstvu ulazile su na treninge Srbije da bi ga videle uživo, čuvari na aerodromu molili su srpske novinare da im nabave Bogdanov dres... On je, pak, o životu u Istanbulu rekao sledeće:

- Vodim računa o ishrani, suzdržavam se, ali baklave su im fenomenalne. Gurman sam, volim da jedem, volim da probam sve, nisam uopšte gadljiv. Dopada mi se i njihova jagnjetina, ovčetina, mada je malo drugačije spremaju nego kod nas.

Znao je i da pokaže suze svetu kada je njegov poduhvat da oslabljenu reprezentaciju povede evropskog zlata ostao kratak za samo malo snage i sreće. I nije se dao utešiti sve do sletanja u Beograd kad je dobio ljubav od svog naroda, uz jednostavno objašnjenje:

- U reprezentaciji sam zato što volim, u ovakvoj sredini mogu samo postati još bolji.

Ljubav publike i Bogdanovića brzo je nastala i u Kaliforniji gde sada igra u Sakramento Kingsima, gde ga je doveo Vlade Divac.

Danas na Tviteru možete pročitati kako Amerikanci pišu da je "Bogdan Bogdanović slađi od sve vaše dece zajedno" ili "Razvešću se od svoje žene da bi mogla da se uda za pravog muškarca kao što je Bogdan Bogdanović". Srbi u Americi ga dočekuju na gostovanjima, najviše je tu Bogdanovih "grobara", ali ima i drugih.

Kad ne igra košarku, ovaj mladić obožava video-igrice. Pokazuje i interesovanje za preduzetništvo, pa je letos, gde drugde nego na Kalemegdanu, na obnovljenim terenima KK Partizan pokrenuo košarkaški kamp za decu u saradnji s trenerima mlađih kategorija iz čitavog regiona.

Danas je Bogdan Bogdanović ponos Srbije, svedočanstvo o smislu rada na sebi uz spremnost da se uči od boljih.

F. Simić

Foto: N. Đurović