Oni koji ga poštuju kažu da je svoj i nepotkupljiv, oni koji ga ne podnose, prezrivo mu prišivaju čin pukovnika koji nikada neće ožaliti što nije postao patrijarh. Gledaju ga kao ratnika u mantiji koji, vođen umišljajem da je merilo stvari, maše mačem i "odrubljuje" neverne glave. Od političara, što mu se najmanje zamera, do homoseksualaca i Srpkinja koje abortiraju i za koje kaže da su ubile za godinu dana više dece nego što su to učinili Musolini, Hitler i Broz.

Kada takav Amfilohije izrazi sumnju da Aleksandar Vučić radi na predaji Kosova, njegov sedi lik osvane na naslovnim stranama sa spiskom svih ispada ili "ispada", kako već ko oseća i promišlja.

Rođen na Božić pre 80 leta, u Barama Radovića, nadomak manastira Morača, Risto, kako mu je svetovno ime, nije u mladosti delovao kao neko ko će se obući u mantiju i zamonašiti. Fizički spretan i sportski nadaren mladić oštrog uma, sin Ćire i Mileve Radović, međutim, okrenuo se crkvi i istrajao do kraja na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Usavršavaće se na starokatoličkom univerzitetu u Bernu, magistrirati u Rimu, a doktorirati sa najvećom ocenom u Atini na temu Sv. Grigorija Palame. Posle godinu dana na Svetoj Gori, po pozivu odlazi da predaje na Ruskom pravoslavnom institutu "Sveti Sergije" u Parizu.

Rusi su mu slaba tačka, pa kada je Đukanovićeva Crna Gora uvela sankcije "majčici Rusiji", mitropolit se obrušio rečima: "Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3.000 puta od mene."

Opela i pomeni su možda i najčešća mesta njegovih okršaja sa politički korektnom javnošću. Bez dogovora sa porodicom i vlastima održao je govor prepun politički stavova nad odrom ubijenog premijera.
- Ubila ga je bratska mržnja kratkovida i slepa, koja previđa važnu istinu - ko se mača lati - od mača će i poginuti - rekao je, između ostalog, da bi kasnije objašnjavao da se to odnosilo na Đinđićeve ubice.

Na opelu Miloševićevom bratu otkriva da se ogrešio o bivšeg jugoslovenskog predsednika.

- Mene je Slobodan zvao iz Haga da svedočim. Nisam otišao. Tako mi je tada u crkvi savetovano. Pogrešio sam što nisam otišao, mada mi je srce govorilo da treba da odem. Vreme pokazuje i tek će da pokaže da se on, na svoj način, iskreno borio za srpski narod. E, drugo je pitanje da je pristao na ponude i učinio ustupke, ko zna kako bi bilo.

Držao je govor i na sahrani Danila Kiša iako je ovaj u svom zaveštanju tražio da se to ne čini. Služio je pomen i Jovanki Broz koja počiva u istom grobnom mestu gde i Tito.

- Ja sam malo kandilo i prema Titu bacio. Velim: toliko je greha i zla na sebe natovario, pa da ga malo okadim - bio je duhovit.

Kao jedan od trojice učenika čuvenog Justina Popovića, on je, ipak, u stanju da prizna greške.

"Priznajem da nisam sposoban da upotrebim blagu reč, nego nekad izbije iz mene Dinarac i čovek, ali znam koja je mera ljudskog ponašanja. Ako važi latinska izreka da je u imenu sudbina, onda to i nije tako rđavo ime", protumačio je jednom značenje svog monaškog imena na grčkom jeziku - dva voda vojske. Baš kao da se pomirio sa sopstvenom životnom misijom - vladika na ratnom bojištu, sa stvarnim i iskonstruisanim protivnicima.

                                                                                                 J. Arsenović