"Србијанче, огњу живи / ко се теби јошт' не диви!" И које још све наше, српске, етничке и регионалне групе бемртни и радосни Бранко није споменуо па то никад (досад) није сметало. Срски етнички простор ("Срби сви, и свуда" како рече Вук) - простор је на коме су Срби вековима живели и у још многим живе иако то, осим средњовековних немањићке Србије и Зете, Босне, Неретљанске области, Хума па Херцеговине, ослобођене Србије до Дрине, Саве и Дунава и осамостаљене Црне Горе, нажалост кратковеког Војводства Србског (укључив и Темишварски Банат) после 1848, па Јужног Поморавља, Топлице, Метохије, Косова и још других ослобођених крајева у Јужној и Старој Срби јиније, 1918. уједињавања са српским земљама Краљевином Црном Гором, Боком, Босном и Херцеговином, Војводином, Дубровником, Далмацијом ... као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, и онда Краљевина Југославија, па ФНРЈ и СФРЈ - само је парцијално и формално постао и простор њихове (српске), националне државе, њихов национални простор. Србија међународно-правно није постојала 27 година, док није (1945) постала Народна република Србија па и тада осакаћена АП Војводином и АКМ облашћу. А на том етничком простору су живели Срби у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Боки, Срби католици у Дубровнику и Далмацији, на простору бише Војне Границе, Срби у Мађарској и Румунији, Срби муслимани где год их је било, Буњевци, Шокци, Карашевци, Горан(ц)и, Шопови, сви српског етничког порекла али се нису осећали и не осећају се Србијанцима! Зар морају,