Da li su nacisti imali lek za rak koji je farmaceutska industrija sakrila od javnosti

Ото Хајнрих Варбург је био немачки физиолог, лекар и добитник Нобелове награде. Сматра се једним од најутицајнијих биохемичара 20. века, који је 47 пута био номинован за Нобелову награду. Током Првог светског рата био је официр у немачкој коњици, а после рата се посветио истраживању ћелија и њиховом кориштењу кисеоника. Нобелову награду, због доприноса истраживању тумора и њиховог раста, добио је 1931. године. Варбург је открио да ћелије рака добијају енергију за раст и развој на потпуно другачији начин од здравих људских ћелија. Док здраве ћелија добијају енергије оксидацијом пирувата, ћелије тумора енергију добијаају анаеробном разградњом глукозе. Када су на-цисти преузели власт, свим људима јеврејског порекла забранили су бављање просветним и научним делатностима. Било да је реч о универзитетским професорима или учитељима у школама, Јевреји нису могли да подучавају Немце. Изузетак од тог правила био је управо Варбург. Током читавог Другог светског рата, он је радио на леку за рак, и све је подредио својој теорији. Био је уверен да је ћелије рака могуће изгладнети и одбијао је напустити своју лабораторију.

Колико су га на-цисти ценили говори и чињеница да је Херман Геринг лично ургирао да Варбурга означе само једном четвртином Јеврејем, иако му је рођени отац управо био Јевреј. Осим тога, једном приликом је говорио против Хитлера и режима. Његов послодавац, Институт Кајзер Вилхелм, га је прво протерао, али га је касније на лични Хитлеров захтев вратио на посао. Толико се посветио послу да је чак и живео на институту. Различитим универзитетима је говорио да му не додељују почасне докторате, зато што му се није одлазило на свечаности. Ако би му неко и доделио медаљу части, тражио је да му је пошаљу поштом. Био је толико уверен у тачност своје теорије да је често цитирао Макса Планка, који је једном рекао: „Наука напредује не зато што научници промене мишљење, већ зато што научници са погрешним мишљењем умиру а други долазе“.

Од Варбургове смрти у августу 1970. године, његове теорије су помало заборављене, али је његов допринос науци овековечен медаљом за посебне заслуге коју додјељује немачко друштво за биохемију и молекуларну биологију. Последњих година су његове теорије поновно добиле на важности, али већином у круговима алтернативне медицине. Разни теоретичари завере говоре да су власти, повезане са великим фармацеутским корпорацијама, одлучиле да закопају „лек за рак“. Наука, барем она призната, и даље је јако скептична према Варбурговим учењима. Прелиминарна истраживања показала су да постоји могућност да одређени механизми својеврсног гушења ћелија рака зауставе раст неких врста тумора, али то је само прелиминарно истраживање које не нуди ни приближно тако добре резултате каквим покушавају да их представе теоретичари завере и трговци разним природним „лековима“.