Kakav je utisak Snouden ostavio na vas kad ste ga upoznali? Mislim, niste znali koga ćete sresti, zar ne?_________
Bila sam u prepisci sa anonimnim izvorom oko pet meseci, i tokom tog perioda se naravno stvore određene predstave o tome kakva bi to osoba mogla biti. Zamišljala sam ga kao nekog u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama. Pretpostavljala sam da pripada internet generaciji jer je tehnički vrlo stručan, ali imajući u vidu kakav je pristup imao informacijama, mislila sam da je sigurno stariji. Tako da sam se iznenadila. Iz ove perspektive, shvatam kako je značajno što je neko toliko pametan, toliko mlad, ko je imao toliko toga da izgubi – toliko rizikovao.
Pomirio se sa odlukom koju je doneo, znajući da bi njene posledice mogle da ga koštaju života, ali da je to ipak prava odluka. Verovao je u nju i kakve god posledice bile, bio je spreman da ih prihvati. Neverovatno je upoznati nekog ko je doneo takve odluke. I biti u prilici da zabeležiš kako je Glen([Grinvald) uskočio i agresivno pogurao da ovi izveštaji izađu na videlo, i tako promenio narativ. Pošto smo Glen i ja tome pristupili iz perspektive posmatrača, narativ se odvijao tako da niko nije znao kako da reaguje. Zato mislim da je država u početku bila šokirana. Ne događa se svaki dan da je uzbunjivač spreman da se predstavi.
Mislim da nam je Snouden omogućio da sada razumemo prirodu globalne nadzorne države koja nas posmatra, ali uvek pomislim, pa to je samo jedan momak iz jedne od 17 umreženih obaveštajnih agancija. Budući da se vaš film završava tako što se pojavljuje još jedan izvor ili više njih iz tog sveta i otkriva, između ostalog, podatke o ogromnom spisku sumnjivih na kojoj se i vi nalazite, zanima me šta mislite, koliko toga još uvek ne znamo? Pretpostavljam, kad bi se pojavili uzbunjivači iz najvažnijih pet ili šest agencija, CIA, DIA, Nacionalne geoprostorne obaveštajne agencije itd, sa sličnim dokumentima kao Snouden, da bismo svi zanemeli na prizor sistema stvorenog u naše ime.
Ne mogu da nagađam šta ne znamo, ali mislim da ste u pravu u pogledu obima i dimenzija i potrebe da se te informacije otkriju. Mislim, pogledajte samo CIA-u i njene pokušaje da uguši istragu o programu torture u Senatu. Imajte u vidu da živimo u zemlji koja je a) legalizovala mučenje i b) za to nikad niko nije odgovarao, a sada CIA koči interne pokušaje vlade da utvrdi šta se dogodilo. To je zastrašujuće okruženje.
Što se tiče onoga što izlazi na videlo, ne dopada mi se kad govorimo o jednom, dva ili tri izvora. Mnogi izvori su dali doprinos našem izveštavanju i mislim da im Amerikanci duguju zahvalnost za rizik koji su preuzeli. Iz lične perspektive, budući da sam na spisku sumnjivih i da sam godinama pokušavala da saznam zašto, i da država odbija da potvrdi ili negira i samo postojanje takvog spiska, važno je da se njegovo postojanje objavi tako da javnost zna da takav spisak postoji, i da sudovi sada mogu da se pozabave njegovom zakonitošću. Mislim, osoba koja je ovo otkrila mnogo je zadužila našu javnost i ja sam joj lično zahvalna.